Šećerna bolest je bolest za čije lečenje je najčešće neophodna primena lekova. Saradnja sa lekarom jeste veoma bitan faktor u kontroli bolesti, ali centralno mesto u uspešnosti terapije ipak zauzima sam pacijent.

Da biste svoj šećer držali pod kontrolom, neophodno je da se edukujete o:

• samoj bolesti
• lekovima
• načinu ishrane
• fizičkoj aktivnosti
• načinu primene insulina
• samostalnom praćenju nivoa šećera u krvi (samokontrola glikemije) i drugih parametara bitnih za kontrolu šećerne bolesti

Redovno merenje koncentracije šećera u krvi naročito je bitno za dijabetičare tipa  1 i one na insulinskoj terapiji.

Oni na intenziviranoj terapiji treba  da mere šećer tri ili više puta dnevno, kako bi pravilno uskladili dozu insulina sa unesenim obrokom i fizičkom aktivnošću.

Redovno praćenje glikemije pomaže :

• 1. pacijentu i lekaru da odredi pravu vrstu i dozu insulina
• 2. sprečava nastanak hipoglikemija, naročito noćnih
• 3. pomaže pacijentu da razume način na koji različite vrste hrane, fizičke aktivnosti i stresnih situacija utiču na šećer u krvi
• 4. pomaže pri lečenju akutnih infekcija u kućnim uslovima ( naročito važno za decu tj. roditelje dece obolele od dijabetesa)
• 5. sprečava nastanak akutnih i hroničnih komplikacija dijabetesa

Dijabetičari tipa 2 treba takođe da kontrolišu šećer u krvi, kako bi sprečili pojavu komplikacija i usporili razvoj bolesti. Preporuke za učestalost merenja su sledeće:

• pacijenti koji ne uzimaju lekove- jednom u dva meseca
• pacijenti na terapiji oralnim hipoglikemicima - jednom mesečno
• pacijenti na insulinskoj terapiji- jednom nedeljno

DNEVNIK SAMOKONTROLE

Da biste vaš šećer držali u potpunosti pod kontrolom, neophodno je povremeno uraditi tzv. dnevni glikemijski profil. Tokom jednog celog dana merite šećer u krvi :

• 1. ujutru, neposredno posle buđenja (7h)
• 2. pola sata pre i do dva posle galvnih obroka- doručka, ručka i večere
• 3. pred spavanje
• 4. oko 2-3 sata noću

Rezultate možete beležiti u tabelu i pokazati vašem lekaru.

Vrednosti glikemije našte tj. pre obroka bi trebale biti 5-7.2 mmol/L,  2 sata posle jela do 10mmol/L.

Kako se pravilno meri koncentracija šećera u kapi krvi?

• Prvo treba oprati ruke toplom vodom jer to povećava protok krvi kroz sitne krvne sudove u koži. Dezinfekcija kože alkoholom treba da se izbegava jer njegovi tragovi na koži mogu uticati na tačnost rezultata merenja.
• Pre uboda lancetom površina kože treba da se osuši na vazduhu.
• Lancetom se ubode bočna strana jagodice jer je to manje bolno od uboda u vrh jagodice prsta. U slučaju da se na površini kože ne pojavi odmah kapljica krvi ruka treba da se ispruži duž tela na dole. Pojedini glukometri omogućavaju uzimanje kapi krvi i sa drugih mesta kao što su mesnati delovi dlana, nadlaktica, butina ili list noge. U tim slučajevima lanceta treba da se podesi na najveću dubinu uboda, a mesto uboda se prethodno protrlja da bi se povećao protok krvi.
• Kap krvi se nanosi na traku (koja pre upotrebe izvesno vreme treba da bude na sobnoj temperaturi) tako da se u potpunosti pokrije označena površina. Nedovoljna količina krvi na traci je jedan od najčešćih uzroka netačnog merenja.
• Očitavanje koncentracije šećera u krvi glukometrom se izvodi prema uputstvu proizvođača. U savremenim aparatima rezultat se očitava posle veoma kratkog vremena.