Ovo poglavlje je naročito bitno za roditelje čija su deca obolela od dijabetesa.
Svaka bolest (što je najčešće infekcija) mora da se leči na odgovarajući način, najčešće isto kao i kod deteta koje nema dijabetes. Zato dete treba obavezno da se odvede na pregled kod pedijatra u Dom zdravlja.
Bolest može da dovede kako do pada, tako i do porasta nivoa šećera u krvi.
Infekcije praćene povišenom telesnom temperaturom (na primer prehlada, grip, upala uha, infekcije mokraćnih puteva, upala pluća) najčešće prouzrokuju porast koncentracije šećera u krvi.
S druge strane, oboljenja koja se manifestuju mukom, prolivom i povraćanjem prouzrokuju pad šećera u krvi.
Zbog mogućih poremećaja u kontroli dijabetesa, koncentracija šećera u krvi (glikemija) treba da se meri mnogo češće nego inače, a na početku bolesti na svaka dva do tri sata. Akutna bolest može da prouzrokuje ketonuriju (pojava ketona u mokraći) ili čak ketoacidozu.
LABORATORIJSKI TESTOVI
Priprema pacijenta za pregled krvi i urina
Dan pre odlaska u laboratoriju , ne treba večerati posle 18h. Pre davanja krvi i urina na analizu ne treba uzimati ni lekove, sem ako ordinirajući lekar ne proceni drugačije. Uzimanje krvi ne traje duže od dva do tri sata, pa se uzimanje nekih lekova može odložiti. Neki lekovi menjaju vrednost šećera u krvi, pa ih ne treba uzeti sem u hitnm slučajevima.
Merenje šećera u laboratoriji vrši se uzimanjem uzorka venske krvi natašte ( nakon gladovanja od 12 do 16 sati). Ukoliko se pokaže da je vrednost šećera povišena, obavezno je ponavljanje merenja iz prsta ( kapilarne krvi ). Vrednost iznad 7 mmol/L u dva uzastopna merenja, u razmaku od nekoliko dana, upućuju na potrebu da se uradi oralni test opterećenja glukozom.
Oralni test opterećenja glukozom se izvodi u jutarnjim časovima , nakon gladovanja od 12 do 14 sati. Na početku se uzme jedan uzorak kapilarne krvi ( iz prsta) natašte i odredi koncentracija glukoze. Zatim pacijent popije 75g glukoze rastvorene u 250-300ml vode, i naredna 2 sata meri se šećer u krvi na svakih pola sata. Vrednost između 7.8 i 11.1 mmol/L posle dva sata i najmanje još jedna vrednost iznad 7.8 mmol/L ukazuju na smanjenu toleranciju glukoze.
Glukoza u urinu se ne pojavljuje kod normalnih vrednosti šećera u krvi. Kod dijabetičara, kada vrednost šećera u krvi pređe 10 mmol/l , šećer se pojavljuje i u urinu ( glikozurija). Glukoza u urinu se kod dijabetičara ispituje u tri porcije : noćna i dve dnevne.
Ketoni u urinu
Pojava ketonskih tela u urinu ukazuje na loše regulisanu šećernu bolest i moguće akutne komplikacije dijabetesa.
Glikozilirani hemoglobin ( HbA1c)
Ovaj parametar predstavlja onaj procenat hemoglobina za koji se glukoza vezuje neenzimskim putem. Proporcionalan je prosečnom nivou šećera u krvi u poslednja dva-tri meseca i ukazuje na dugotrajnu vrednost šećera u krvi. Pošto se glukoza veže ireverzibilno ( nepovratno ) za hemoglobin, on ostaje glikoziliran do kraja životnog veka eritrocita. Ovaj parametar je stoga dragocen za procenu nivoa šećera u krvi u prethodna dva- tri meseca i ukazuje nam na činjenicu da li je bolest u prethodnom periodu bila dobro ili loše regulisana, na potrebu za korekcijom terapije, da li se pacijent pridržava saveta lekara u vezi uzimanja lekova i načina ishrane.
Vrednosti HbA1c ne zavise odo toga da li je pacijent jeo, primio insulin ili nije. Merenje se vrši iz venske krvi u bilo koje doba dana.
Ukoliko je vrednost HbA1c ispod 7% smatra se da je šećerna bolest optimalno regulisana. Vrednosti iznad 8% ukazuju na potrebu za korekcijom terapije. Ukoliko je vrednost iznad 9% veća je mogućnost razvoja hroničnih komplikacija na oku, bubrezima i nervnom sistemu.
