Od svih slučajeva novootkrivenog dijabetesa, preko 90% čini dijabetes tipa 2, a dijabetes tipa 1 se javlja u 5-10% slučajeva.

Dijabetes tip 1 se javlja kod dece i mlađih osoba prvenstveno. Često se otkriva u toku ili nakon neke infekcije ( grip, nezeb, upala pluća), a njegov nastanak može biti podstaknut i stresnom situacijom. U nastanku dijabetesa tipa 1 značajnu ulogu igra genetski faktor, mada deca dijabetičara ne moraju oboleti od dijabetesa. U manjem broju slučajeva uzrok je nepoznate prirode.

Dijabetes tipa 2 se javlja kod 90% obolelih od od dijabetesa, a broj obolelih raste sa godinama. Na nagli porast obolelih od dijabetesa tipa 2 znatno utiče i savremeni način života- smanjena fizička aktivnost, ishrana bogata zasićenim mastima i gojaznost.

Simptomi dijabetesa se javljaju ukoliko vrednosti glikemije prelaze 11.1 mmol/L.

U klasične simptome dijabetesa spadaju :

• često i obilno mokrenje ( poliurija)
• preterana žeđ ( polidipsija )
• nagli gubitak u telesnoj težini unatoč povećanoj gladi i unosu većih količina hrane
• povećana glad ( polifagija)
• osećaj slabosti i lakog zamaranja
• smetnje u vidu
• svrab u području genitalija
• sklonost ka infekcijama, sporo zarastanje rana, pojava čireva na koži…

Ukoliko kod sebe primetite neke od ovih simptoma, obratite se svom izabranom lekaru. Za postavljanje definitivne dijagnoze dijabetesa neophodno je utvrditi povišeni nivo glukoze u krvi, što se izvodi rutinski u svim domovima zdravlja.

Za određivanje glikemije ( koncentracija glukoze u krvi ) koriste se sledeći testovi :

1) određivanje glikemije natašte - koncentracija glukoze u krvi 8 h nakon poslednjeg obroka

2) test sa oralnim opterećenjem glukozom (OGTT- oral glucose tolerance test) - test se izvodi nakon unošenja one količine glukoze koja odgovara 75g anhidrovane glukoze, i meri se glikemija svakih pola sata u toku 2 sata.

Kod zdravih osoba glukoza se ne izlučuje moraćom, međutim kod osoba kod kojih vrednosti glikemije iznose preko 9 mmol/L ona se izlučuje i urinom (glukozurija-izlučivanje glukoze urinom), i njena detekcija u urinu predstavlja jedan od načina za postavljanje dijagnoze dijabetesa.

Normalna glikemija :

• vrednost glikemija natašte <5.6mmol/l ili
• OGTT- glikemija nakon 2 sata < 7.8 mmol/L

Privremena dijagnoza dijabetesa :

• vrednost glikemije natašte >7.0 mmol/L ( povišena glikemija natašte -engl. IFG-impaired fasting glucose)
• OGTT-glikemija nakon 2 sata ≥ 11.1 mmol/L ( intolerancija glukoze - engl. IGT- impaired glukoze tolerance)
• glikemija u bilo kojem uzorku krvi ( bez obzira na obroke) ≥ 11.1 mmol/L i postoji prisustvo klasičnih simptoma dijabetesa ( povećana glad, žeđ, mokrenje, gubitak u težini)

Ukoliko vam se u jednom uzorku krvi pokažu ovakve, povišene vrednosti glikemije, merenje šećera u krvi treba ponoviti, za dva do tri dana. Ukoliko se rezultati slažu u dva uzastopna merenja, postavlja se dijagnoza dijabetesa.

Međutim, mnoge osobe sa dijabetesom nemaju nikakve simptome bolesti, što zavisi od vrednosti glikemije u krvi. Stoga se za osobe preko 45 godina života preporučuje merenje glikemije svake 3 godine, kako bolest ne bi napredovala neopaženo. Hronične komplikacije dijabetesa zavise od dužine „ dijabetičkog staža” i kod 20-50% tek dijagnostifikovanih dijabetičara već postoje specifične komplikacije vezane za dijabetes, što je znak višegodišnjeg postojanja bolesti.

Postoje osobe kod kojih postoji tzv predijabetesno stanje. To su osobe kod kojih vrednosti glikemije više od normalnih , ali ipak nedovoljno visoke za postavljanje dijagnoze dijabetesa:

• vrednost glikemije natašte 5.6-6.9 mmol/L
• OGTT - glikemija nakon 2h- 7.8-11.1 mmol/L

Stanje predijabetesa se često javlja uz tzv. metabolički sindrom koji karakteriše abdominalna gojaznost ( gojaznost u predelu unutrašnjih organa), hipertenzija ( povišeni krvni pritisak) i povišeni nivo masnoća ( lipida) , pre svega triglicerida u krvi.

Ukoliko po vrednostima glikemije spadate u ovu grupu, postoji velika mogućnost da ćete u narednim godinama oboleti od dijabetesa. To je poslednji trenutak da promenom načina života : uvođenjem pravilnog načina ishrane (uz smanjenjem kalorijskog unosa, sadržaja masti i zasićenih masnih kiselina) i povećanjem fizičke aktivnosti smanjite telesnu masu, gojaznost, regulišete nivo krvnog pritiska i masnoća u krvi, i na kraju- sprečite nastanak dijabetesa tipa 2.