Cilj pravilne ishrane jeste obezbediti odgovarajući unos energetskih i gradivnih materija, obezbediti željenu telesnu težinu i prevenirati pojavu komplikacija dijebetesa.

Kod dijabetesa tipa 1 neophodno je usaglasiti unos ugljenih hidrata i insulina, kako bi se sprečile prevelike varijacije šećera u krvi tokom dana., dok je kod dijabetičara tipa 2 zdrava, balansirana ishrana veoma značajna za spečavanje napredovanja bolesti i prevenciju stanja koja prate dijabetes.

Dijabetičari, pogotovo oni koju boluju od dijabetesa tipa 1, treba da imaju 5 ili 6 obroka u toku dana, tri velika ( doručak , ručak, večera ) i dve užine između obroka. Po potrebi treba i ubaciti i šesti obrok pred spavanje, u cilju izbegavanja noćnih hipoglikemija.

Namirnice koje se koriste u ishrani dijabetičara mogu da se upotrebljavaju na sledeće načine:

• sveže
• kuvane
• kuvane pod parom (pretis lonac)
• kuvane na pari
• dinstane (kuvani u vodi i ulju u poklopljenoj posudi)
• pečene u teflonskoj posudi (ili specijalnoj posudi u kojoj hrana neće zagoreti)
• pečene u aluminijumskoj foliji (ili u posudi od aluminijumske folije)
• pečene u rerni
• pečene na roštilju

Samo pržena i pohovana hrana nije dozvoljena dijabetičarima, a nju bi trebalo da izbegavaju i zdravi.

Sveže namirnice treba da su prvenstveno zastupljene u ishrani (povrće, voće, mlečni proizvodi, jaja, meso). Praktično je dozvoljena upotreba svih vrsta namirnica, samo je količina ograničena. Ako dijabetičar boluje od neke od stomačnih bolesti (čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, oboljenje žučne kesice ili bubrega), onda se u dijabetičku dijetu uvode korekcije korisne za tu drugu bolest.

Pored svežih namirnica, u ishrani treba koristiti i one koje su konzervisane zamrzavanjem (povrće, voće, meso), zatim proizvode specijalno pripremljene za dijabetičare (razne vrste sladila, džemova, keksa, čokolade, testenina, hleba, testa, napitke i dr.), kojih sve više ima na našem tržištu. Znatno ređe treba koristiti konzervisano voće, povrće, meso, polugotova ili gotova jela (izuzev specijalno pripremljenih za dijabetičare).

RASPORED OBROKA U TOKU DANA

Pravilno planiranje vremena i količine obroka veoma je bitno za svakog dijabetičara.

Potrebno je jesti manje porcije hrane, 3 glavna obroka i 2-3 užine između obroka .

Doručak se ne sme preskakati i treba da bude najkasnije u 11 sati, ručak od 13-15 h, večera između 18 i 20h, voćna užina oko 16h. Napravite pauzu između glavnih obroka i užine od najmanje dva sata.

Unos ugljenih hidrata i masti dozvoljena je prepodne, za vreme ručka proteini ( meso) i povrće ( bareno, sveže ), užina prepodne ( voće) , popodne oko 16 h ( mleko ili jogurt), večera - proteini , nikako ugleni hidrati! ( meso, riba, sveži sir sa povrćem), nikako ugljeni hidrati.

Možete jesti sve, ali u ograničenim količinama. Pri izboru namirnica birajte one sa niskim ili srednjim glikemijskim indeksom, jer ćete tako omogućiti bolju regulaciju šećera u krvi.( VIDI GLIKEMIJSKI INDEKS)

VRSTE NAMIRNICA I NAČIN PRIPREME

Prednost se daje namirnicama koje su sveže, kuvane na pari, pod parom, dinstane u vodi ili ulju u poklopljenoj posudi, pečene na teflonu, u rerni ili aluminijumskoj foliji, pečene na roštilju. Samo pržena i pohovana hrana nije dozvoljena, a nju ne bi trebali unosti ni oni koji ne boluju od dijabetesa.

Osnovu ishrane treba da čine namirnice biljnog porekla, naročito integralne žitarice, mahunarke, sirovo povrće u obliku salata i voće.

Kombinujte hranu sa niskim kalorijskim indeksom sa onim koje imaju veći kalorijski indeks: npr. ovsene pahuljice i obrano mleko ili jogurt.

Mleko i mlečni proizvodi

Mleko i mlečni proizvodi su najjeftinije namirnice sa bogatim sadržajem belančevina životinjskog porekla. Ovi proizvodi mogu da zamene meso po izvoru belančevina, a jeftiniji su.

Dozvoljena je upotreba svih vrsta mleka , a najbolje je obrano pošto sadrži manje masti (2.8%, 1.6% ili 0.5%), a količina belančevina ostaje nepromenjena. Mleko se može upotrebljavati “čisto” ili kao bela kafa ili mešavina mleka i čaja.

Od mlečnih proizvoda su najkorisniji “mlađi” proizvodi, pošto sadrže najviše belančevina (sir, kajmak, kačkavalj, skorup). Najbogatiji i najjeftiniji izvor belančevina je “švapski sir”.

Svi kravlji sirevi (kao i kravlje mleko) imaju prednost zbog manjeg sadržaja masnoće.

Od industrijskih mlečnih prerađevina najkorisnije je upotrebljavati one koji sadrže što manje masnoće (9 - 25%): kačkavalj, kisela i slatka pavlaka i dr. Jogurt, dijetalni voćni jogurt, acidofilno mleko i kefir imaju određenu prednost nad čistim mlekom.

Upotrebu starih i zrelih sireva treba znatno ograničiti.

Dijabetičar treba da koristi u toku dana oko pola litre mleka, jogurta i drugih mlečnih proizvoda, a u zavisnosti od korišćenja mesa i mesnih prerađevina.

Meso i mesni proizvodi

Ovo su namirnice koje se koriste zbog bogatog sadržaja belančevina. Skup su izvor belančevina, pa ih treba kombinovati sa mlečnim proizvodima. Dijabetičari mogu da koriste sve vrste mesa, ali prednost imaju mlađa i nemasna mesa kao što su piletina i teletina. Dozvoljene su i ostale vrste mesa: govedina, konjsko meso, ćuretina, prasetina, ovčetina, jagnjetina.

Iznutrice - ne više od dva puta mesečno - džigerica (prednost pileća), srce, bela džigerica (pluća).

Izbegavati:

• od iznutrica: jezik, bubrege, bele bubrege, slezinu, mozak
• divljač: zečetinu, srnetinu,
• svinjsko meso
• perad (fazan, jarebica, patka, guska).

-Mesne prerađevine se koriste u što “čistijem” obliku, što sigurno garantuje manji sastojak masnoće. U ovom pogledu prednost imaju: šunka (tzv. “praška”), sušeno meso, pršuta. Ostale prerađevine sadrže više masnoće (parizer, mortadela, razne vrste salama, kobasica, viršli ili debrecina), pa ih treba izbegavati. Količina mesa upotrebljena u toku dana zavisi od sastava jelovnika (sadržaja i mlečnih proizvoda).

Riba
Riba je namirnica koja predstavlja vrlo bogat izvor belančevina (nešto manje od mesa i sira), a ekonomičnija je za svakodnevnu upotrebu Dijabetičar može da koristi sve vrste rečnih riba (grgeč, pastrmka, smuđ, štuka, šaran i druge), morskih riba i školjki.

Upotrebu girica i pojedinih vrsta ribe koje se uglavnom pripremaju prženjem u dubokom ulju, ili su pohovane, treba izbegavati.

Prerađevine od riba sadrže veliku primesu masnoća, pa ih treba ređe i obazrivo upotrebljavati i uvek obračunavati sa određenim sadržajem u dnevnom programu ishrane.

Jaja
Jaja, kao i mlečni proizvodi, spadaju u najjeftiniji izvor namirnica bogatih belačevinama.

Dva cela jaja odgovaraju količini od 100 gr mesa ili sira. Pri upotrebi jaja prednost ima belance (za odraslog dijabetičara). Tako je korisnije upotrebiti dva belanca nego jedno celo jaje. Dijabetičar treba da koristi 2 žumanca nedeljno ili 4 - 6 belanaca. U dijetetskoj ishrani kajganu treba praviti uvek u odnosu 1:1 (jedno jaje + jedno belance, dva jaja + dva belanca, itd.), i pripremati je bez ulja na teflonu.

Masnoća
Masnoća se koristi u ishrani dijabetičara (i zdravih ljudi) kao energetski materijal. Dijabetičar može da koristi sve vrste masnoća, ali prednost imaju sve vrste ulja (suncokretovo, kukuruzno, maslinovo, sojino, kikirikijevo i dr.), biljna mast, margarin, buter i kajmak (ograničeno).

Suva slanina, čvarci, kavurma i slične namirnice imaju veliki energetski sadržaj i treba ih retko koristiti. Upotrebljena količina ovih namirnica i njihov energetski potencijal su u velikom raskoraku, pa je ovo često razlog za povećanje telesne težine, pošto se njihovom malom količinom zadovolji polovina ili trećina dnevne energetske potrebe jednog dijabetičara. 100 gr ovih namirnica sadrži od 600 - 800 kcal (2520 - 3360 kJ).

Hleb i testenine
Hleb i prerađevine od brašna (testenine) čine grupu namirnica koje su najbogatiji izvor ugljenih hidrata (skrob, šećer) u ishrani dijabetičara. Ovo je razlog da se strogo ograničava upotreba svih ovih namirnica.  Savetuje se primena hleba i pekarskih proizvida od celog zrna žitarica : integralni, crni ili raženi hleb.

Dvopek, prepečeni hleb i tost imaju u istoj težini veću količinu sastojaka hleba, pošto je u njima potpuno ili delimično odstranjena voda. Ove namirnice se sa lakoćom jedu, jer sporije izazivaju osećaj sitosti. Međutim, ove vrste hleba sadrže 30% ugljenih hidrata, 60% belančevina i 80% masti više od običnog hleba.

Sva testa (rezanci, makarone, špagete, flekice, tarana, “pužići”, “mašnice” i dr.), griz i brašna (pšenično, kukuruzno, ražano i dr.) treba po sadržaju ugljenih hidrata tretirati na isti način kao dvopek. Ove namirnice u odnosu na dvopek imaju manje masnoće (manji energetski potencijal).

Povrće
Povrće čini najveću količinu hrane koju dijabetičar (i zdrav čovek) uzima u toku dana. Ono se najčešće raspoređuje u 3 do 4 dnevna obroka, a koristi se u vidu variva ili salata. Povrće sadrži različitu količinu ugljenih hidrata, pa je ovo razlog da se različite vrste povrća koriste u različitim količinama. Pored ugljenih hidrata, povrće sadrži belančevine, masti, mineralne soli i vitamine.
Povrća koja su bogata ugljenim hidratima treba koristiti u ograničenim količinama, kao što su: pasulj, grašak, šargarepa, krompir, cvekla, crni luk, pirinač, kukuruz.

Povrća koja sadrže nešto manje ugljenih hidrata treba da se koriste u neograničenim količinama, a to su: zelje, spanać, blitva, list od loze, boranija, tikvice, paprika, paradajz, krastavac, razne vrste zelenih salata, plavi patlidžan, babnje, celer, peršun, rotkvice, kupus, kelj, keleraba, prokelj, pečurke, praziluk, beli luk, brokoli i karfiol.

Pored pomenutih sastojaka, povrće sadrži i nesvarljive sastojke tzv. dijetna vlakna, koja su neophodna za bolje varenje i rad creva, izbacuju višak masti iz organizma i sprečavaju nagli porast šećera u krvi.  Sveže povrće može da se koristi kao sirovo (salate), kuvano (variva) ili pečeno (krompir, cvekla, plavi patlidžan, paprika). Povrće se meri u sirovom stanju.

Smrznuto, konzervisano i sušeno povrće se koristi u ishrani u nedostatku svežeg povrća. Suvo (smrznuto) povrće treba upotrebljavati u dva puta manjoj meri od sirovog. Salate se pripremaju sa odgovarajućim začinima po stečenoj navici ili ukusu. U salatu stavljati minimalnu količinu masnoće (1/2 kafene kašičice na jednu porciju salate) ili kisele pavlake (sa 12% masnoće).

Voće i prerađevine od voća
Ovo su namirnice bogate ugljenim hidratima i treba da budu uvek prisutne u jelovniku. Voće treba prvenstveno koristiti u sirovom stanju. Ne unositi više od 2-3 porcije voća u toku dana.
Sa stanovišta sadržaja ugljenih hidrata, sveže voće treba deliti u tri grupe:

• sa manje ugljenih hidrata, koje može da se jede u većim količinama - jagode, maline, kupine, borovnice, drenjine, lubenice, ribizle, višnje, limun, dinje, oskoruše, mušmule, pomorandže, mandarine,
• sa nešto više ugljenih hidrata, koje treba upotrebljavati u manjim količinama - kajsije, breskve, šljive, pire od jabuka, sok narandže i mandarine, kajsije i breskve, i
• sa najviše ugljenih hidrata, čija je upotreba strogo ograničena - jabuke (slatke i kisele), trešnje, kruške, grožđe, banane, sveže smokve, ananas, mango, avokado i dr.

Suvo voće (grožđe, šljive, smokve, urme - datule, kruške, borovnice i dr.) sadrži 5 -6 puta više ugljenih hidrata od sirovog voća, pa ga treba koristiti u najmanjoj količini.

Kompoti, džemovi, pekmezi i sulcevi (želea) od voća različiti su načini pripreme kuvanog voća. Njihova upotreba je u ograničenim količinama i pripremaju se na dijetetski način, a čine dopunu jelovnika u vreme doručka ili užine ili kod pripreme dijetetskih poslastica..
Orasi, lešnici, bademi, kikiriki, pistaći, semenke i njihove industrijske prerađevine su po količini ugljenih hidrata slični vrstama voća koja su najbogatija ugljenim hidratima. Njihova je prednost nad sirovim voćem u bogatijem sadržaju belančevina (kao kod ribljeg mesa), ali im je nepovoljna strana veliki sadržaj masnoća (kao kod svinjskih kobasica i slanine). Ovo je razlog da se sve vrste koštunjavog voća koriste u vrlo malim količinama.
100 gr oraha = 620 kcal (2604 kJ)

Sladila
Sladila za dijabetičare (za osobe obolele od šećerne bolesti i za gojazne) jedini su artikli koji su dozvoljeni dijabetičarima za korekciju slatkog ukusa. Njihova upotreba je u ograničenim dnevnim količinama. Različitog su hemijskog sastava, neškodljivi za opšte zdravlje (za aspartam još nije potpuno dokazano) i sa minimalnim energetskim sadržajem, ili bez ovog sadržaja. Sladilom se koriguje ukus napitka (mleko, kafa, čaj, bela kafa, limunada, oranžada, voćni sokovi i dr.) i dijetetskih poslastica i deserta (kolači, kompoti, džemovi, želea). Dozvoljeni dnevni unos ovih proizvoda naznačen je na pakovanju.

Alkoholna i bezalkoholna pića
Ove namirnice mogu da budu deo dnevnog jelovnika svakog dijabetičara (nisu obavezni i naviku ne treba stvarati). Ako postoji stvorena navika za upotebu alkoholnih pića, onda je potrebno da se ona svede na odgovarajuću meru (kolektivna ishrana, pušenje i alkohol). Od alkoholnih pića, likeri su najnepodobniji za korišćenje (sadrže veliku količinu šećera). Sva alkoholna pića imaju u svom sastavu alkohol, ugljene hidrate i nešto belančevina. Alkohol ima veliki energetski sadržaj (naročito žestoka pića), što pri većoj upotrebi zahteva njegovo energetsko obračunavanje u okviru upotrebljenog jelovnika.

Bezalkoholna pića mogu da sadrže različite količine šećera i u zavisnosti od ovog sadržaja mogu da imaju neznatno ili veliko energetsko opterećenje i treba ih koristiti u najmanjoj mogućoj meri.

ISHRANA DIJABETIČARA TIPA 2
ima za osnovni cilj, pored regulacije nivoa šećera u krvi, regulisanje prekomerne telesne mase, smanjene masnoća u krvi i krvnog pritiska. Time se usporava napredovanje bolesti i sprečava nastanak komplikacija.

Većina dijabetičara tipa 2 jeste gojazna.

Gojaznost jeste oboljenje koje se karakteriše prekomernim taloženjem masnih naslaga , u meri koja dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja komplikacija. Određuje se merenjem indeksa telesne mase ( body mass index- BMI)  koji predstavlja odnos telesne mase izražene u kilogramima i telesne mase na kvadrat , izražene u metrima:

Telesna masa (kg)/ (telesna visina (m))²

Normalne vrednosti BMI iznose 19-25, stanje predgojaznosti je kod osoaba sa BMI 25-30, a ukoliko je BMI>30 osoba je gojazna.

Abdominalna gojaznost ( masne naslage se talože prvenstveno u predelu trbušne duplje, oko vitalnih organa ) predstavlja značajan faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti ( infarkt miokarda, izliv krvi u mozak) i dijabetesa tipa 2.

Abdominalnu gojaznost možete proceniti merenjem obima struka. Kriterijumi za muškarce su > 94 cm, tj više od >80 cm za žene.

Smanjenjem prekomerne  telesne mase postiže se više zdravstvenih ciljeva:

• smanjuje se ukupni nivo masnoća u krvi
• snižava se povišeni krvni pritisak
• poboljšava se glikoregulacija, čime se smanjuju potrebe tela za insulinom i dijabetičar može da održava nivo šećera u krvi bez povećanja doze tableta ili insulina koje unosi

Smanjenjem prekomerne telesne težine za samo 10%, smanjujete rizik za dijabetes za 50%, redukujete krvni pritisak za 10 mmHg i ukupni holesterol za 10%!

Obračunavanje dijete

Da bi se postigao željeni gubitak u težini, nisu potrebne jako “teške” dijete, koje izgladnjuju.
Potrebno je pridržavati se 3 pravila:

• izbalansirana ishrana: 65% ugljenih hidrata, 15% belančevina, 20% masti
• tri glavna obroka ili, još bolje, 5-6 manjih obroka
• izračunati dnevni kalorijski unos - sadašnja telesna težina x 18 kcal.

Koliko kalorija?

• pothranjeni (mršavi) normalna telesna masa u kg x 30 kcal
• normalno uhranjeni normalna telesna masa u kg x 25 kcal
• gojazni normalna telesna masa u kg x 18 kcal

Ukoliko postoje povećane energetske potrebe organizma u posebnim stanjima, kao što su: grip, temperatura, trudnoća, rast i razvoj deteta i sl., dodaje se 300 - 500 kcal (1260 - 2100 kJ).

Koliko ugljenih hidrata?
Dnevne potrebe u kalorijama podelite sa 8, i dobićete potrebni broj ugljenih hidrata dnevno.

Primer: Ženska osoba, “idealne” / ciljne težine od 67 kg, imaće dnevnu potrebu od 1675, odnosno 209 gr UH.

Preuzeto sa sajta www.diabeta.net