U Srbiji se 31. januara pod sloganom „Život bez duvana – za bolju budućnost novih generacija“ obeležava Nacionalni dan bez duvanskog dima. Aktivnosti u okviru obeležavanja Nacionalnog dana bez duvanskog dima upozoravaju javnost na štetne efekte upotrebe duvana, kao i posledice izlaganja duvanskom dimu.
Tim povodom možete pročitati naš tekst o uticaju pušačkih navika na delovanje lekova koje koristite.
piše: Jelena Pavlović
Pušenje ne samo da može da bude potencijalni uzrok smrtnosti, nego može i da smanji efikasnost mnogih lekova. Iz tog razloga, važno je da farmaceut zna na koji lek mogu i kako da utiču pušačke navike, kako bi na pravi način sproveo mere savetovanja i prilagođavanja doze.
Duvanski dim indukuje mnoge od CYP450 enzima u jetri, koji takođe imaju i važnu ulogu u apsorpciji, distribuciji, metabolizmu i eliminaciji određenih lekova. Interakcije u ovom slučaju uzrokovane su čak pre sastojcima duvanskog dima nego samim nikotinom. To znači da terapija nikotinskim preparatima koja se koristi za lečenje nikotinske zavisnosti (žvake i flasteri) može bezbedno da se primenjuje jer su interakcije beznačajne.
Najviše interakcija sa duvanskim dimom prisutno je kod paralelne upotrebe antipsihotika, antidepresiva, hipnotika i anksiolitika. Za ove lekove koncentracija leka u krvi može biti umanjena uz cigarete, a to vodi smanjenoj efikasnosti i posledičnom bespotrebnom povećavanju doze, što potencira neželjene efekte samog leka, koji nisu bezazleni. Sa druge strane, lekovi kao što su insulin, varfarin i kofein zahtevaju veće doze da bi postigli adekvatnu efikasnost. Jako je važno postići adekvatno prilagođavanje doze lekova ako se radi o nabrojanim grupama lekova kod pušača.
Lekovi koji su substrat za CYP450 specifični enzim CYP1A2:
1. duloksetin 2. kofein* 3. klopidogrel 4. klozapin 5. diazepam 6. haloperidol 7. mirtazapin 8. naproksen 9. nortriptilin 10. olanzapin 11. ondasetron 12. propranolol 13. ropinirol 14. teofilin
Efikasnost inhalacionih kortikosteroida može biti redukovana kod astmatičnih pacijenata koji puše, pa ovi pacijenti takođe mogu zahtevati da im se doza leka poveća kako bi postigli kontrolu astme.
Interesantan primer je i da je pušačima potrebna četiri puta veća doza kofeina nego nepušačima da bi se postigla ista koncentracija u plazmi*.
Oralni kontraceptivi – pušenje povećava neželjene efekte kombinovanih kontraceptiva (tromboembolija, ishemijski šlog i infarkt miokarda). Kombinovani oralni kontraceptivi su kontraindikovani kod žena starijih od 35 godina koje puše više od 15 cigareta dnevno.
U većini slučajeva paralelna upotreba duvana sa određenim lekovima smanjuje njihovu koncentraciju u plazmi, a samim tim i njihovu efikasnost. Konzumiranje duvanskog dima može da utiče na metabolizam lekova kroz farmakokinetičke i farmakodinamske mehanizme, pa promena u pušačkom statusu bez prilagođavanja doze leka može da uvede pacijenta u ozbiljnu neželjenu reakciju. Upravo zbog toga bi pacijenti sa pušačkim navikama trebalo da budu redovno praćeni od strane lekara po pitanju njihovog pušačkog statusa kako bi se doza prilagodila u skladu sa tim. Farmaceuti bi takođe trebalo da pitaju pacijente koji koriste terapiju određenim grupama lekova o pušačkim navikama, u mnogim slučajevima to može biti od jako velikog značaja i uticati na bezbednost i efikasnost terapije.