Piše: Jelena Pavlović

Postepeno izlaganje kože suncu u velikoj meri smanjuje mogućnost stvaranja alergijskih reakcija.

Ukoliko se razviju blage alergijske reakcije, hladni oblozi i uobičajene mere zaštite od UV zračenja će biti dovoljne. Najbolje je na zahvaćeno mjesto što pre staviti hladan oblog, a ako vas zaista muče jaki bolovi, pokušajte ih sprečiti paracetamolom koji se može kupiti u apotekama bez recepta (OTC preparat).  Ako su simptomi intenzivniji možete se obratiti lekaru koji će prepisati antihistaminike i kortikosteroidne kreme.

Ako pored reakcije na sunce na koži  dobijete i temperaturu, groznicu, drhtavicu i uz to još i povraćate, potrebno je da se odmah javite lekaru jer je vrlo moguće da ste dobili sunčanicu.

Posebna vrsta alergijske reakcije može se javiti kao posledica primene određenih lekova u toku izlaganja suncu, ovu vrstu reakcija nazivamo fotosenzitivnost. Radi se o povećanoj osetljivosti kože na sunce koja nastaje kao posledica kombinacije određenog leka i sunca. Dolazi do reakcije koja se iskazuje upalom i crvenilom suncu izložene kože koja tada izgleda poput uobičajenih sunčanih opekotina.

Navodimo samo neke od često primenjivanih lekova kod nas koji mogu izazvati fotosenzibilizaciju:

• Antibiotici (ciprofloksacin, levofloksacin, doksiciklin, kombinacija sulfometoksazola i trimetoprima)
• Lekovi za lečenje alergija tj. antihistaminici u obliku krema i gelova
• Nesteroidni antireumatici (naproksen…)
• Lekovi za lečenje akni (izotretinoin)

Ovo je samo deo dugačke liste lekova koji mogu izazvati fotosenzibilizaciju, zato je najbolje posavetovati se sa farmaceutom ako ste pod terapijom, a imate nameru da se izlažete suncu. Ovo se odnosi i na lekove koji se kupuju bez recepta, kao što su neki lekovi protiv bolova, razni kremovi i gelovi za kožu, pa čak i biljni preparati.

Plikovi koji se mogu pojaviti kao posledica izloženosti suncu ne moraju se javiti odmah nakon izlaganja suncu, nekada je potrebno i nekoliko dana da se razviju.

Ako vam sepojave plikovi izazvani sunčanjem, možete preduzeti sledeće korake da sebi olakšate:

• Nemojte ih dirati prstima i pokušavati da skinete gornji sloj - sam plik štiti kožu ispod njega i olakšava joj zaceljivanje. Ako ga oljuštite, može doći do infekcije.
• Možete stavljati gel od aloja vere ili neko hidrantno sredstvo na plikove (npr. hidrogel). Masne kreme nisu pogodne jer sprečavaju odavanje toplote sa oštećene kože i njeno hlađenje. Možete staviti i sterilnu gazu ili zavoj na mesta sa plikovima.
• Zaštitite kože od sunca dok se oporavlja od opekotina. Dok koža još zaceljuje, osetljiva je i izlaganje suncu može samo da pogorša situaciju, zato je najbolje nositi duge rukave i nogavice od laganih pamučnih materijala par dana, a kad koža zaceli ne zaboraviti redovnu zaštitu kremom sa zaštitnim faktorom.
• Ako je opekotina jako bolna, možete uzeti paracetamol ili ibuprofen (kupuju se u apotekama bez recepta kao OTC preparati) i neku kompresu za hlađenje.

Mada plikovi zacele bez vidljivih posledica, svaki put kad se koža ošteti na ovaj način dolazi do oštećenja na ćelijskom nivou koje povećava šanse za pojavu raka kože. Ovo se naročito odnosi na to ako plikove dobijete kao dete ili tinejdžer. Zato je potrebno biti svestan mogućih posledica već u adolescentskom periodu i svaki put kada ste duže izloženi suncu koristiti UVA i UVB zaštitu sa najmanje 15 zaštitnim faktorom. Nanosite je često, naročito ako plivate ili se znojite.

Ne zaboravite da kreme za samopotamnjivanje ne pružaju zaštitu od UVA zraka, zato je potrebno ipak koristiti kremu za sunčanje.

Koža je organ koji “pamti”, tako da svo zračenje kojem se izlažemo tokom života dolazi na naplatu tek u kasnijoj dobi u obliku karcinoma ili drugih kožnih oštećenja. To je vrlo teško objasniti mladima koji žele biti što tamniji kako bi bili što više u trendu.

Izvor:
www.teenshealth.com
www.plivazdravlje.hr

Pitanja nam možete postavljati preko sajta www.apotekasubotica.rs ili putem telefona 024/552-499