Piše: Gubičak dipl. farm. Ilona, spec. med. biohemije
Koronarna srčana bolest spada danas među najvažnije bolesti u svim industrijalizovanim državama zapadnog sveta. Raširenost bolesti mogli bismo značajno smanjiti jer o njoj dovoljno znamo. Koristeći to znanje mogli bismo uspešno da je sprečimo, ili čak pobedimo primenom odgovarajućih mera. Ovaj članak želi barem malo doprineti tome.
Šta je koronarna srčana bolest?
Zidovi krvnih sudova se menjaju tokom života. Promer krvnih sudova sve se više smanjuje sa godinama, zbog nakupljanja različitih materija na zidovima krvnih sudova. Posledica toga je zakrečenje koje pogađa i koronarne arterije (ateroskleroza) i zbog toga nedovoljno snabdevanje srca hranljivim materijama i kiseonikom. To postaje očigledno kod povećanih potreba srčanog mišića za kiseonikom, na primer kod psihičkih i fizičkih opterećanja, kada se javlja bol u grudima koji je najznačajniji simptom napada angine pectoris (AP).
Bol obično traje samo nekoliko minuta, mada ponekad i duže. Pojavljuje se prvenstveno prilikom fizičkih napora, ali i u slučaju jakih uzbuđenja, posle preobilnog obroka, ili zbog hladnoće. Bolesnici različito doživljavaju bol kod angine pectoris: neki kao bol u vidu pečenja iza grudne kosti, praćen stezanjem u grudnom košu i teškim disanjem, drugi osećaju pritisak u predelu srca, a treći jak bol u vidu probadanja. Karakteristično je takođe zračenje bola iz leve strane grudnog koša u levu ruku, ili ređe u desnu. Simptomi angine pectoris mogu biti bolovi u donjoj vilici, između lopatica ili u udubljenju ispod grudne kosti kao i iznenadno kratko i plitko disanje u mirovanju ili pri opterećenju. Svaki napad AP znači opasnost od pojave srčanog infarkta. Zato, već kod prvog napada treba se obratiti lekaru.
Postoji stabilna angina pectoris kod koje tegobe duže vreme ostaju nepromenjene i pojavljuju se uvek kod istih fizičkih ili psihičkih opterećenja.
Na unutrašnjoj strani krvnog suda mogu da se pojave i oštećenja, gde se talože trombociti, te na tim mestima može nastati ugrušak ili tromb. On još više sužava krvni sud što prouzrokuje napad, a to je onda nestabilna angina pectoris. Napad se pojavljuje iznenada, već pri manjem opterećenju, ili čak i u mirovanju. Organizam često sam otklanja ugrušak što objašnjava promenljivost tegoba kod nestabilne angine pectoris.
Kod svakog oblika nestabilne AP postoji opasnost od srčanog infarkta. Veliki krvni ugrušak može potpuno da zatvori krvni sud i tako prouzrokuje akutni srčani infarkt. Tegobe su obično teže i traju duže nego kod angine pectoris. Bolovi nisu povezani sa kretanjem ili disanjem. Pojavljuje se i osećaj straha, mučnina, jako znojenje, bledilo lica, a moguće je i povraćanje kao i nepravilan rad srca. Akutni srčani infarkt se često može javiti i u mirovanju, ali je najrizičnije doba dana jutro, nekoliko sati nakon ustajanja. Kod sumnje na akutni srčani infarkt neophodna je hitna lekarska pomoć.
Koji su faktori rizika?
Masnoće u krvi. Najvažniji faktor rizika je povišena koncentracija masnoća u krvi (holesterol i slobodne masne kiseline).
Povišen krvni pritisak. Šanse za nastanak koronarne srčane bolesti su pet puta veće kod ljudi sa povišenim krvnim pritiskom. O visokom krvnom pritisku govorimo kada su vrednosti veće od 140/90 mm Hg.
Prekomerna telesna težina. Kod osoba koje imaju 20 posto više od idealne težine rizik za nastanak srčane bolesti veći je za 50 posto.
Premalo kretanja. Kod osoba koje se ne bave fizičkom aktivnošću rizik za pojavu koronarne srčane bolesti je dva puta veći nego kod aktivnih osoba.
Šećerna bolest predstavlja dva puta veći rizik za pojavu koronarne bolesti.
Nikotin. Kod pušača rizik za razvoj bolesti srca i krvnih sudova dva puta je veći nego kod nepušača, a rizik za iznenadnu smrt od srčane bolesti čak je tri puta veći.
Starost. Nastajanje naslaga na zidovima krvnih sudova deo je prirodnog procesa starenja, pa se tako sa godinama povećava verovatnoća za pojavu koronarne srčane bolesti.
Pol. Proces starenja krvnih sudova je brži kod muškaraca nego kod žena, te je kod njih i rizik za pojavu koronarne bolesti veći. Sa pojavom menopauze kod žena rizik se izjednačava.
Nasledni faktor. Ako su vaši roditelji, braća i sestre imali koronarnu srčanu bolest pre 55. godine života i kod vas je rizik dva do pet puta veći.
Šta može lekar da učini?
Lekar ako nakon pregleda pacijenta utvrdi postojanje koronarne srčane bolesti verovatno će da prepiše neki od lekova. On može da izabere neki iz više grupa lekova.
Jedan od njih su preparati acetilsalicilne kiseline (ASK) koji sprečavaju napredovanje koronarne srčane bolesti. ASK u malim dozama do 150 mg sprečava prekomerno nagomilavanje trombocita, a time i nastanak krvnih ugrušaka (tromba). Tako se odlaže razvoj novih ateroskleroznih promena na krvnim sudovima i smanjuje opasnost od srčanog infarkta.
Postoje još tri grupe lekova: nitrati, beta - blokatori i antagonisti kalcijuma koji različitim mehanizmima dejstva smanjuju potrošnju kiseonika u srcu i time omogućavaju ekonomičniji rad srca i veću produktivnost. Lekar može prepisati i kombinaciju ovih lekova ukoliko samo jedan nije dovoljan.
Pri neuspešnom lečenju lekovima lekar će se možda odlučiti za operaciju kojom će se povećati protok krvi i dopremanje kiseonika u srce. Prvi mogući zahvat je širenje krvnih sudova balonom (balon dilatacija). U oboleli krvni sud uvodi se cevčica sa balončićem koji se naduva na mestu gde je krvni sud sužen pa se on tako proširi.
Kada balon dilatacija nije uspešna ili se ne može napraviti na raspolaganju je operacija premošćavanja srčanih arterija (by - pass). Bolesniku se skine deo vene na nozi i umetne kao skretnica kojom se premošćuju začepljene srčane arterije.
Kod osoba koje su preživele srčani infarkt postoji opasnost od ponovnog infarkta (reinfarkta). Uzrok tome može biti suženje arterije na drugom mestu ili ponovno suženje arterije na istom mestu gde je i pre postojao uzrok za infarkt.
Kako sprečiti nastanak bolesti?
Ako bi se na vreme počeli izbegavati faktori rizika mogao bi se sprečiti nastanak koronarne srčane bolesti, a kod onih osoba gde već postoji da se značajno uspori proces. Prema tome treba da postoji:
Korišćenje “prirodnih” preparata takođe može da doprinese zaštiti srca i krvnih sudova. U te preparate spadaju: koenzim Q10 , omega - 3 (- 6 i - 9) nezasićene masne kiseline, jabukovo sirće, lecitin. Preparati sa biljnim ekstraktom gloga pomažu jačanju srčanog mišića. Ova jedinjenja sama ili u kombinaciji sa vitaminima i/ili mineralima i/ili lekovitim biljem (npr. beli luk) moguće je naći u našim apotekama.
Kvalitet života bolesnika koji boluju od koronarne bolesti zavisi od više faktora:
Jedino sprečavanje nastanka bolesti, odnosno dovoljno rano otkrivanje obezbeđuje mogućnost za zdrav i aktivan život do duboke starosti. Namera ovoga članka je da barem malo doprinese tome.
