Tuberkuloza - drevna bolest za koju smo verovali da će nestati i danas u svetu odnosi milione života. Prema podacima SZO, u svetu godišnje od ove bolesti oboli 8 mil. ljudi, a umre oko 3 mil. Poseban problem je i pojava multirezistencije uzročnika na lekove.

Šta je tuberkuloza?

Tuberkuloza je hronična bakterijska infekcija, koja se širi putem vazduha i obično inficira pluća, mada mogu biti zahvaćeni i drugi organi (limfne žlezde, moždane opne, bubrezi, kosti itd.). Vodeći je uzrok smrtnosti među zaraznim bolestima u svetu.

Ko je uzrokuje i kako dolazi do infekcije?

Glavni uzročnik bolesti je bacil tuberkuloze, Micobacterium tuberculosis. Osim njega uzročnici su jos Mycobacterium bovis (izaziva zarazu stoke koja se putem mleka prenosi na ljude), kao i atipične mikobakterije.

„Ulazna vrata” zaraze su pre svega disajni organi - bacili u organizam dospevaju udisanjem kapljica koje se inhaliraju iz vazduha i sadrže bacile. Te kapljice u vazduh izdišu osobe sa aktivnom plućnom tuberkulozom kašljanjem, kijanjem, govorom, smejanjem ili pevanjem. Kapljica koja sadrži bacile tuberkuloze je toliko mala, da se može nalaziti u cirkulišućem sobnom vazduhu i tokom dužeg vremenskog perioda. Kada se iskašlju, ove kapljice se široko rasprše po sobi. One su dovoljno male da bi prošle odbrambenu barijeru gornjih respiratornih puteva, kao što su dlačice u nosu i cilijarni aparat bronhija. Do infekcije može doći i preko digestivnog trakta, sluzokože nosa, oka, vagine, penisa, preko oštećene kože, transplacentarnim ili parenteralnim putem, ali ovi putevi infekcije su danas veoma retki.

Zaraza

Zaraza počinje kada bacili stignu do plućnih alveola - one su mesto inicijalne infekcije.

Da li će od zaraze nastati bolest?

To zavisi od toga koliko se bacila udahne i kakva je odbrambena sposobnost organizma. Prosečno 10% inficiranih će oboleti od tuberkuloze. Rizik od razvijanja aktivne bolesti je najveći u prvoj godini nakon infekcije, ali se aktivna bolest ponekad ne javi ni mnogo godina kasnije.

Sposobnost domaćina da spreči razmnožavanje bacila se smanjuje sa starošću ili usled imunosupresivne terapije, teških bolesti (dijabetes, leukemija i sl.), loše ishrane, pušenja, konzumiranja velikih količina alkohola. Najveći faktor rizika je infekcija HIV-om.

Ko je izložen riziku od obolevanja?

• Žene - skoro milion žena svake godine umre od tuberkuloze
• Deca - nisu zaražena, ali se zaraze od odraslih
• HIV pozitivne osobe - oportunistička infekcija koji je najčešći uzrok smrti ovih osoba
• Putnici - migracije i putovanja pomažu širenje tuberkuloze u svetu

Kada zatražiti pomoć lekara?

• Kašalj duži od 3 nedelje
• Iskašljavanje krvi
• Bol u grudima duži od 3 nedelje
• Povišena telesna temperatura duže od 3 nedelje i noćno znojenje
• Gubitak apetita i težine

Svi ovi simptomi mogu nastati i usled nekih drugih bolesi, ali je potrebno ispitati sputum ako je bilo koji od simptoma prisutan. Pre započinjanja terapije neophodno je postaviti dijagnozu!

Kako se leči?

U lečenju tuberkuloze kod nas odavno nema novih lekova, već se izbor čak i smanjuje. Lekovi koji se koriste se nazivaju antituberkulotici i dele se u tri grupe :

• Izoniazid i rifampicin - najefikasniji, čine osnov inicijalne terapije i održavanja
• Etambutol, pirazinamid, streptomicin, etionamid - iz kojih se bira treći lek za inicijalnu terapiju
• Cikloserin, kanamicin, kapreomicin i dr. - pomoćni lekovi, koji se primenjuju samo kada postoji rezistencija ili nepodnošljivost prema standardnim lekovima.

Terapija se sprovodi primenom kombinacije lekova, u dve faze. Antibiotici se daju udruženo, da bi se sprečila pojava rezistencije, i dovoljno dugo, da se bolest ne bi pogoršala.

Lečenje tuberkuloze traje 6-18 meseci, a može se sprovoditi i drugim protokolima. Sprovodi se ambulantno ili u bolnicama. Nikako samomedikacija!

Neuspeh u lečenju je posledica lošeg izbora lekova ili neredovnog uzimanja propisane terapije od strane bolesnika, retko rezistencija!

Prevencija se sprovodi kod osoba u bliskom kontaktu sa bolesnikom ili ako su postale tuberkulin-pozitivne. Daje se izoniazid tokom 6 meseci, ili alternativno izoniazid + rifampicin tokom 3 meseca. Prevencija je posebno indikovana kod imunosupresinih bolesnika.

Stopa smrtnosti za nelečene tuberkulozne bolesnike iznosi 40-60%!

BCG vakcina

Vakcina je sastavljena od živih, oslabljenih mikobakterija, koje su izgubile svoju virulenciju (infektivnost) a potiču od Mycobacterium bovis. Bacili stimulišu imunitet, povećavaju odbranu organizma, sprečavaju širenje M.tuberculosis unutar organizma, ali ne sprečavaju inicijalnu (primarnu) infekciju.

Vakcinacija dece BCG vakcinom je u našoj zemlji zakonom određena kao obavezna, sem izuzetnih slučajeva gde je kontraindikovana. Privremeno odlaganje vakcinacije se vrši kod dece koja imaju neku akutnu infekciju, povišenu telesnu temperaturu ili alergijsku reakciju. Naravno, o odlaganju vakcinacije odlučuje pedijatar a ne roditelj!

Vakcina protiv tuberkuloze (BCG) se daje još u porodilištu. Deca koja nisu vakcinisana ili su rođena kod kuće, vakcinišu se do kraja prve godine života. Ovim se izbegava milijarna tuberkuloza i meningitis kod dece.

Mr.ph. Smiljana Torbica