Piše: mr. ph Mitar Božović
Čovekovo telo je domaćin velikom broju „dobrih“ i korisnih bakterija koje se nazivaju probiotici. Najveći broj se nalazi u debelom crevu, a neophodni za normalno obavljanje procesa varenja, pomažu razgradnju hrane i iskorištavanje hranljivih materija. U debelom crevu postoje i „loše“- patogene bakterije koje, ukoliko se preterano umnože, izazivaju poremećaj crevne funkcije, proliv, kao i ozbiljne infekcije koje se mogu proširiti van creva i zahvatiti ceo organizam. Stoga je ravnoteža između probiotika i patogenih bakterija osnova za dobro zdravlje organa za varenje i celog organizma, a debelo crevo se danas smatra najvećim organom našeg imunološkog (odbrambenog) sistema.
Probiotici su uglavnom acidofilne bakterije, tj. bakterije mlečno-kiselinskog vrenja (Lactobacillus acidophilus, Lactobacillus rhamnosus i Bifidobacterium bifidum). One razlažu laktozu do mlečne kiseline, snižavajući pH vrednost u debelom crevu, stvarajući na taj način kiselu sredinu koja nepovoljno utiče na razvoj „loših“- patogenih bakterija. Povećana izloženost stresu, dugotrajna i intenzivna terapija antibioticima, ponavljane gljivične infekcije debelog creva… sve su to faktori koji dovode do smanjenja broja probiotika, čime se narušava prirodna ravnoteža i omogućava „bujanje“ loših bakterija. Posledice su razne i variraju od blagih poremećaja varenja, zatvora, proliva do ozbiljnih infekcija debelog creva koje mogu zahvatiti ostale organe i izazvati sistemske infekcije celog organizma.
Najviše pozitivnih svojstava pripisuje se probiotiku Lactobacillus rhamnosus GG ( skraćeno LGG). Brojna istraživanja pokazuju da ova bakterija na više načina pomaže našem zdravlju:
Prepoznavši uticaj probiotika, prehranbena industrija poslednjih godina povećava proizvodnju fermentiranih mlečnih proizvoda sa povećanim sadržajem ovih bakterija. Jogurt, zreli sirevi, kefir… postali su nezamenljivi sastojci zdrave ishrane i čuvari dobrog zdravlja našeg organizma. Probiotici se dodaju mlečnim formulama kojima se hrane bebe, olakšavajući tegobe pri varenju i sprečavajući nastanak proliva. Osim toga, jačajući imuni sistem beba, sprečavaju nastanak ili ublažavaju simptome alergija kod dece. Neophodni su za resorpciju kalcijuma, te na taj način pomažu normalan razvoj kostiju i zuba.
Probiotici su nezamenljivi u terapiji svih vrsta bakterijski izazvanih proliva, bilo da su nastali nakon terapije antibioticima, konzumiranjem zagađene hrane, vode ili na neki treći način. Za ovu namenu proizvode se u obliku kapsula, praškova, rastvora koji se mogu naći u svim apotekama. Ove proizvode je korisno upotrebljavati u toku intenzivne terapije antibioticima, kao i u toku letnjih meseci, kada su poremećaji crevne flore i prolivi češći.
Osim probiotika, kao dodaci ishrani korisni su i prebiotici. Prebiotici nisu živi mikroorganizmi, već nesvarljiva biljna vlakna koja služe kao hrana za probiotike. Samim time, povećanim unosom ovih materija podstičemo rast dobrih bakterija u debelom crevu, pospešujući njihov dobar uticaj na naše zdravlje. Najčešći prebiotici su: pektini, fruktooligosaharidi, inulin. Nalaze se u povećanim količinama u voću (jabuke, banane, limun), a inulin se često dodaje u mlečne proizvode. U apotekama se mogu naći u praškastom obliku, korisnom u prevenciji proliva izazvanih antibioticima. Prebiotici iz grupe fruktooligosaharida se koriste kao niskokalorični zaslađivači, pogodni za dijabetičare pošto ne utiču na lučenje insulina.
Za sve savete u pogledu prevencije i očuvanja Vašeg zdravlja, možete nam se obratiti u svim ograncima „Apoteke Subotica“.
