Vitamini – su jedinjena od vitalnog značaja za naše zdravlje. Predstavljaju

organske hranljive materije koje pomažu da telo koristi hranu koju unosimo u organizam. Oni su apsolutno neophodni za funkcije kao što su energija, rast i oporavak. Većinu vitamina telo ne može da proizvede u dovoljnoj količini, Zbog toga se moraju unositi u organizam putem hrane ili putem suplementacije. Vitamini su važan deo svačije ishrane, ali su izuzetno važni za bubrežne bolesnike koji su posebno osetljivi na nedostatke vitamina.

Kako su otkriveni vitamini

U kasnim 1800-tim, holandski lekar Kristian Eijkman otkrio je da zamenom glaziranog pirinča (manje vrednog u sadržaju vitamina B1) sa neglaziranim, može da se spreči bolest beri-beri, koja izaziva anemiju i paralizu kod veoma siromašnih ljudi. Tek je 1911. godine poljski hemičar otkrio, koja komponenta neglaziranog pirinča sprečava bolest. Kasimir Funk je shvatio da je to amin, vrsta koja sadrži jedinjenje azota. Obzirom da je od vitalnog značaja za zdravlje, nazvao ga je „vital amine“ ili „vitamin“ kombinujući latinsku reči „vita“, što znači život, i naziv jedinjenja „amino“.

Šta je važno za bubrežne bolesnike

Avitaminoze kod bubrežnih bolesnika se razvijaju postepeno tokom vremena i mogu da se pojave zbog abnormalnog metabolizma bubrega, neadekvatne gastro- intestinalne apsorpcije i gubitka vitamina, jer se „spiraju“ u toku dijalize. Avitaminoze takođe zavise od faktora kao što su ishrana, postojeća količina vitamina u telu, životno doba i pol, vreme koje se provodi na dijalizi, i funkcionisanje metabolizma. Zbog toga vitaminske dodatke mora uvek da prepiše vaš lekar, u skladu sa individualnim potrebama

Znaci nedostatka

Zbog avitaminoze, može doći do smanjenja imuniteta, periferne neuropatije (gubitka osećaja), poremećaja metabolizma amino kiselina i lipida, blagog skorbuta ili do drugih nepravilnosti u telesnim funkcijama. Najčešći su nedostaci vitamina koji su rastvorljivi u vodi, kao što su vitamin B i C. Važno da bubrežni bolesnici ne uzimaju prekomernedoze vitaminskih dodataka koji su namenjeni ljudima sa zdravim bubrezima. Hronična bolest bubrega menja potrebe organizma za pojedinim hranljivim materijama, i kada bubrezi prestanu da funkcionišu, neki vitamini mogu da se nagomilaju u štetnim količinama. To znači da je potrebno ograničiti ili čak da izbegavati određene vitamine. Za pacijente koji su na dijalizi nisu preporučljivi komercijalno dostupni vitaminski dodaci.

Većina ljudi može da obezbedi dovoljnu količinu svih vitamina i minerala tako što će se pridržavati uravnotežene ishrane – ali za bubrežne bolesnike to obično nije dovoljno. Ograničenja u ishrani, slab apetit, neželjeni efekti lekova, gubitak vitamina u toku dijalize, propuštanje obroka zbog obaveza ili bolesti može, s vremena na vreme, prilično da poremeti zdravu ishranu.

Osim toga, bolest bubrega utiče na sposobnost tela da proizvodi ili čak da koristi neke hranljive materije, kao što je vitamin D.

Vitamini koje treba izbegavati

Postoje dve vrste vitamina: vitamini koji se rastvaraju u mastima i vitamini koji se rastvaraju u vodi. Vitamini A, D, E i K, koji se rastvaraju u mastima, skladište se u organizmu i imaju tendenciju da se nagomilavaju, tako da treba izbegavati njihovo uzimanje, osim ako ih nije prepisao nefrolog. Posebno vitamin A može da se nagomila do toksičnog nivoa ako se uzima kao svakodnevni dodatak ishrani.

Vitamini koji su potrebni

Vitamini koji se rastvaraju u vodi ne skladište se u organizmu i treba da se dopunjuju.

Da bi bili obezbeđeni sa dodatnim potrebnim vitaminima rastvorljivim u vodi, obično se prepisuje specijalan vitaminski dodatak za bubrežne bolesnike, koji sadrži ceo skup vitamina B – B1, B2, B6, B12, folnu kiselinu, niacin, pantotensku kiselinu i biotin – plus malu dozu vitamina C. Nažalost na našem tržistu ne postoji vitaminski suplement koji je prilagođen i namenjen bubrežnim bolesnicima i pacijentima koji su na dijalizi. Po nekim autorima koji tvrde da je velika „megadoza“ vitamina C korisna za zdravlje, bubrežni bolesnici po svaku cenu treba da izbegavaju unos velike količine vitamina C. Telo ga razlaže u oksalate koji mogu da se nagomilavaju, da se talože u kostima i zglobovima i da izazovu bol.

Kako vitamin deluju i pomažu telu

Postoje vitamini rastvorni u mastima liposolubini: A, D, E, K i vitamini rastvorni u vodi, hidrosolubilni i to su vitamin C i vitamini B grupe. Svi su naučno otkriveni u prvoj polovini dvadesetog veka.

VITAMIN B1

Vitamin B1 ili TIAMIN iznimno je važan u metabolizmu ugljenih hidrata i aminokiselina.

Nužan je za normalan rad nervnog sistema, a njegov nedostatak dovodi do bolesti beriberi koja se očituje poremećajima centralnog i perifernog nervnog sistema.

Hrana bogata vitaminom B1 su razne žitarice, dok gotova sva hrana kuvanjem gubi taj

vitamin. Štetni učinci povećanog unosa nisu poznati, što ne isključuje oprez te

pridržavanje unosa preporučenih dnevnih doza.

Preporučen dnevni unos:

deca 0,2-1,1 mg

muškarci 1,2-1,5 mg

žene 1,1 mg

trudnice 1,4 mg

dojilje 1,1 mg

Dodatan unos vitamina B1 pokazao se učinkovitim kod pojave različitih neuroloških

boli, oštećenja srca, gubitka pamćenja, intenzivnog mentalnog rada prilikom učenja te

poremećaja ponašanja.

VITAMIN B2

Vitamin B2 ili RIBOFLAVIN je jedan od nužnih elemenata u temeljnim metaboličkim

procesima svake ćelije. Deo je flavoproteina koji su odgovorni za biološke procese

poput antioksidativnog delovanja te popravka DNK oštećenja.

Odličan izvor vitamina B2 jesu sirevi i ostali mlečni proizvodi, mahunarke, lisnato

povrće, gljive, bademi, paradajz. Povećano izlaganje suncu uništava riboflavin, a prerada

hrane kuvanjem ga ne uništava. Poznat je takođe i kao aditiv E101. Štetni učinci

povećanog unosa ovog vitamina nisu poznati, što ne isključuje potreban oprez te

pridržavanje unosa preporučenih dnevnih doza.

Deficijencije vitamina B2 mogu se pojaviti kod nedovoljnog unosa ili prevelike sekrecije

putem urina. Simptomi koji mogu ukazati na mogući nedostatak vitamina B2 su

ispucale i crvene usne, posebno u uglovima usana, ulceracije usne šupljine, bolno grlo,

oči osetljive na svetlo s popratnom svrbeži, anemija, suva i ljuskava koža te opadanje kose. Može se javiti kod osoba koje uzimaju oralne kontraceptive, starijih te obolelih od

dijabetesa i hronične bolesti srca.

Preporučen dnevni unos:

deca 0,3-1,3 mg

muškarci 1,3 mg

žene 1,1 mg

trudnice 1,4 mg

dojilje 1,6 mg

VITAMIN B3

Vitamin B3 ili NIACIN, VITAMIN PP prisutan je u dva oblika, kao vitameri niacin i

nikotinamid. Oba vitamera imaju istu biološku aktivnost pri čemu oba učestvuju u

izgradnji NAD-a, NADH, NADP-a i NADPH.

Spomenute molekule imaju istu biološku aktivnost i značajnu ulogu u svakoj živoj ćeliji. Za razliku od niacina, nikotinska kiselina ne uzrokuje pojavu crvenila (najčešće

lica) i ne utiče na metabolizam holesterola. Niacin učestvuje u popravci DNK oštećenja

te u sintezi steroidnih hormona iz nadbubrežne žlezde.

Pored spomenutog, niacin ima pozitivne učinke kod ateroskleroze budući da snižava

ukupni holesterol, trigliceride, razinu LDL kolesterola, a HDL povećava.

Preporučen dnevni unos:

deca 9-13 mg

muškarci 19 mg

žene 15 mg

trudnice 17 mg

dojilje 20 mg

Nedostatak vitamina B3 poznat je pod nazivom pelagra. Iako se retko javlja u

razvijenim zemljama, može se javiti kod malnutricije i hroničnog alkoholizma.

Pelagra se očituje kao dijareja, dermatitis, demencija, upala usne šupljine, stanjivanje

kože, amnezija, delirijum. Unos povećanih doza niacina (1.6-6 grama dnevno) često

uzrokuju pojavu neželjenih reakcija poput crvenila i svrbeži kože, ekcema i osipa, suve kože, hiperglikemije i hiperuremije. Izrazito visoke doze uzrokuju reverzibilnu makulopatiju.

VITAMIN B5

Vitamin B5 ili PANTOTENSKA KISELINA često je prisutan u brojnim preparatima za

negu kože i kose, ali u obliku pantotenola, odnosno provitamina B5.

Sastavni je element koenzima A što ga čini vrlo važnim u brojnim biološkim funkcijama.

U brojnim multivitaminskim proizvodima nalazi se u stabilnijem obliku pantotenola i

kalcijum pantotenata. Pojedine studije ističu pozitivan učinak kod reumatoidnog artritisa. Zbog značajnog učinka na obnavljanje kože, posebno kod dijabetičkih ulceracija, čest je sastojak brojnih dermatoloških preparata s posebnom namenom.

Preporučen dnevni unos:

deca 1,7-3 mg

muškarci 4-5 mg

žene 4-5 mg

trudnice 6 mg

dojilje 7 mg

Nedostatak vitamina B5 nije poznat, niti neželjeni štetni učinci većih doza od

preporučenih, što ne znači da isti nisu mogući niti ne isključuje važnost pridržavanja

definisanih dnevnih potreba.

VITAMIN B6

Vitamin B6 poznat je u obliku tri glavne forme: piridoksin, piridoksal i piridoksamin.

Neophodan je za razvoj ćelija, adekvatan rad velikog broja enzima, za sintezu hemoglobina u eritrocitima te pravilan rad imunog i nervnog sistema.

Budući da je odgovoran za prenos kiseonika putem hemoglobina, njegov nedostatak može ukazati na anemiju, sličnu onoj uzrokovanoj nedostatkom gvožđa.

Učestvuje u održavanju normalne funkcije timusa, limfnih čvorova i slezine čime

omogućuje razvoj belih krvnih ćelija odgovornih za obrambene funkcije našeg

organizma.

Preporučen dnevni unos:

deca 0,1-1,3 mg

muškarci 1,3-1,7 mg

žene 1,3-1,5 mg

trudnice 1,9 mg

dojilje 2,0 mg

Nedostatak vitamina B6 je retka pojava, iako se može javiti kod prisutne malnutricije.

Simptomi hipovitaminoze B6 su dermatitis, glositis, konvulzije i konfuzije.

Pored spomenutog, primena teofilina kod astmatičara može dovesti do smanjenja

pohranjenih zaliha vitamina B6 u našem organizmu.

Nedostatak vitamina B6, uključujući takođe folnu kiselinu i vitamin B12, povećava

razinu homocisteina, molekule koja povećava rizik koronarnih bolesti zbog podsticanja

ateroskleroznih promena krvnih sudova.

Povećan unos može uzrokovati reverzibilnu senzornu neuropatiju ruku i nogu.

VITAMIN B7

Vitamin B7 ili BIOTIN poznat je takođe kao vitamin H što proizlazi iz njegovog

pozitivnog učinka na razvoj ćelija kože i kose. U hrani je prisutan kao proteinski

kompleks bioktin. Učestvuje kao koenzim u sintezi masti, glikogena i aminokiselina. Naše intestinalne bakterije sposobne su proizvoditi biotin stoga su deficijencije ovog vitamina retke kod ljudi.

Hrana poput lešnika, mesa, žumanceta jajeta i sireva bogata je biotinom, dok belance

sirovog jajeta smanjuje apsorpciju iz žumanceta.

Preporučen dnevni unos:

deca 5-12 mikrograma

muškarci 25-30 mikrograma

žene 25-30 mikrograma

trudnice 30 mikrograma

dojilje 35 mikrograma

Iako je nedostatak biotina retka pojava, može se javiti kao dermatitis (svrbež očiju,

nosa, genitalija), alopecija (opadanje kose), konjuktivitis ili neurološke tegobe

(depresija, letargija).

VITAMIN B9

Vitamin B9 ili FOLAT, u industrijskoj hrani prisutan kao FOLNA KISELINA, iznimno je važan u formiranju novih ćelija (npr. razvoj fetusa, deteta), DNK, RNK, eritrocita itd.

Važan je u održavanju razine homocisteina. Bogat izvor folata su lisnato povrće, agrumi

i žitarice. Trudnicama, dojiljama i ženama koje planiraju trudnoću savetuje se dodatan unos folne kiseline budući da omogućava pravilan razvoj centralnog nervnog sistema

ploda. Dodatni unos preporučuje se takođe kod oštećenja jetre, dijalize bubrega,

anemije, malapsorpcije te konzumacije većih količina alkohola.

Preporučen dnevni unos:

deca 50-100 mikrograma

muškarci 200 mikrograma

žene 180 mikrograma

trudnice 400 mikrograma

dojilje 200 mikrograma

Dodatan unos folne kiseline zavisi takođe i od primene pojedinih lekova te bi bilo

poželjno posavetovati se sa lekarom ili farmaceutom ukoliko koristite navedene lekove:

antiepileptike (fenitoin, primidon…), metformin, barbiturate, sulfasalazin, metotreksat…

Folna kiselina može zamaskirati simptome nedostatka vitamina B12 stoga je posebna

pažnja potrebna kod ljudi starijih od 50 godina kod kojih je nedostatak vitamina B12

česta pojava zbog malapsorpcije.

Folna kiselina će popraviti stanje anemije, ali ako se ne nadoknadi nedostatak vitamina

B12 može doći do ozbiljnih oštećenja nervnog sistema. Upravo iz ovog razloga poželjno

je uzimati suplemente koji sadrže oba vitamina.

VITAMIN B12

Vitamin B12 ili CIJANOKOBALAMIN, prisutan je u hrani u nekoliko formi vitamera

(cijanokobalamin, hidroksokobalamin, metilkobalamin i adenosilkobalamin).

Svi oblici sadrže kobalt te su poznati kao „kobalamini“.

Vitamin B12 učestvuje u sintezi eritrocita, nukleinskih kiselina te je uključen u razne

neurološke funkcije.

Njegova apsorpcija iz hrane zavisi od kiselog želudačanog soka, delovanju protease, kao i od aktivnosti intrinzičkog faktora. Vitamin B12 je prisutan u hrani poput mesa, ribe, jaja,

sireva i ostalih mlečnih proizvoda dok ga u hrani biljnog porekla uglavnom nema.

Preporučen dnevni unos:

deca0,7-1,4 mikrograma

muškarci 2,0 mikrograma

žene 2,0 mikrograma

trudnice 2,2 mikrograma

dojilje 2,6 mikrograma

Do nedostatka vitamina B12 može doći prilikom prisutne perniciozne anemije što

podrazumeva autoimunu destrukciju gastričkih parijetalnih ćelije koje proizvode

intrinzički faktor što čini apsorpciju vitamina B12 nemogućom.

U medicinskoj primeni su takođe parenteralni, često intramuskularni, oblici vitamina

B12 kao cijanokobalamin ili hidroksokobalamin.

Nedostatak vitamina B12 česta je pojava upravo zbog čestih aklorhidrija kod osoba

starijih od 50 godina (slabije delovanje želudačne kiseline), poremećaja probavnog

sistema (celijakija, Crohnova bolest), vegetarijanaca (budući da je vitamin B12 uglavnom

prisutan u hrani životinjskog porekla) te kod osoba nakon operativnog zahvata

gastrointestinalnog sistema.

Simptomi deficijencije očituju se kao megaloblastična anemija, demencija, slabost,

konstipacija, gubitak apetita, upale usne šupljine, slabo pamćenje, nedostatak osećaja u

nogama i rukama….

Lekovi poput inhibitora protonske pumpe, antagonista histaminskih H2 receptora i

metformin mogu smanjiti apsorpciju vitamina B12 stoga je u ovakvim slučajevima

poželjno pratiti status vitamina B12 u organizmu.

VITAMIN C

Vitamin C ili ASKORBINSKA KISELINA poznat je kao odličan antioksidans koji nas štiti od mogućih štetnih učinaka oksidativnog stresa.

Fiziološka uloga vitamina C je odraz njegovog redoks kapaciteta, usled čega učestvuje u reakcijama hidroksilacije kao donor elektrona. Zato učestvuje u sintezi kolagena. hrskavice, kostnog tkiva, dentina i krvnih kapilara. Učestvuje u sintezi neurotransmitera noradrenalina i serotonina, hormona kortikosteroida, kao i u sintezi L-karnitina. Vitamin C smanjuje stvaranje nitrozamina (koji su potencijalni kancerogeni) i sastavni je deo antioksidantne zaštite organizma u procesima inaktivacije slobodnih radikala.

Pored spomenutih učinaka da učestvuje u izgradnji kolagena, odnosno vezivnog tkiva, time ima važnu ulogu u zaceljivanju tkiva. Omogućuje adekvatnu apsorpciju ne-hem gvožđa koje je prisutno u hrani biljnog porekla.

Skladišti se u organizmu i to posebno u leukocitima pri čemu ima značajnu ulogu u

aktivnosti imunog sistema. Osim u leukocitima, vitamin C uskladišten je takođe u

mozgu, očima, nadbubrežnoj žlezdi i hipofizi.

S obzirom na značajnu ulogu u imunom sistemu te antioksidativnu aktivnost,

suplementi vitamina C doprinose prevenciji i lečenju malignih oboljenja, kardiovaskularnih bolesti, katarakte i prehlade.

Vitamin C prisutan je u voću poput agruma, citrusa, nekom povrću. Kuvanjem I na visokoj temperature se razgrađuje.

Preporučen dnevni unos:

deca 40-45 mg

muškarci 90 mg, pušači 125 mg

žene 75 mg, pušači 110 mg

trudnice 80-85 mg

dojilje 115-120 mg

Nedostatak Vitamina C može dovesti do skorbuta, bolesti koja se očituje u slabijem

zaceljivanju rana, smanjenoj sintezi vezivnog tkiva, krvarenjima, upalom desni i

ispadanjem zubi, ubrzanim umaranjem, purpurom, bolnim zglobovima, anemijom,

depresijom. Brzina nastupanja bolesti zavisi od uskladištenog vitamina C, a može se

javiti već nakon mesec dana nedovoljnog unosa.

VITAMIN A

Vitamin A podrazumeva grupu vitamera (retinol, retinal, karotenoidi) koji imaju važnu

ulogu u razvoju embriona, imunog sistema te u odvijanju normalne funkcije vida.

Budući da je temelj za formiranje površinskih slojeva kože, membrane respiratornog,

urinarnog i intestinalnog trakta te učestvuje u formiranju ćelija imunogsistema,

Vitamin A doprinosi odbrani prilikom ulaska bakterija i virusa u organizam.

Izvori hrane bogati vitaminom A su jetra, mlečni proizvodi, riba, tamno obojeno voće

i lisnato povrće.

Preporučen dnevni unos (standardizovano na aktivnost retinola):

deca 400-900 mikrograma

muškarci 900 mikrograma

žene 700 mikrograma

trudnice 770 mikrograma

dojilje 1200-1300 mikrograma

Deficijencije vitamina A mogu se javiti prilikom sprovođenja neadekvatnih dijeta,

konzumiranja većih količina alkohola ili kod pojave nekih bolesti poput celijakije,

Crohnove bolesti, pankreatitisa, dijareje, nedostatka cinka...

Iako vitamin A ima važnu ulogu u našem organizmu, unos megadoza vitamina A može

dovesti do hipervitaminoze i posledičnih štetnih učinaka poput embrionalnih defekata,

abnormalnosti jetre, osteoporoze i poremećaja nervnog sistema.

Stoga se kod osoba koje konzumiraju veće količine alkohola te osoba s jetrenim

poremećajima, hiperlipidemijom i teškom proteinskom malnutricijom mogu lako

pojaviti toksičnih efekti.

U navedenim slučajevima siguran izvor vitamina A jesu provitamini A odnosno beta

karoteni koji su prisutni u hrani biljnog porekla.

VITAMIN D

Vitamin D poznat je često i kao vitamin D3. Za razliku od drugih vitamina, naš organizam može sintetizovati vitamin D3. Sinteza započinje u koži pod delovanjem sunčevog svetla. Rezultat je holekalciferol, koji se kasnije hidroksilira u jetri u kalcidiol, a potom u bubrezima u kalcitriol, aktivi oblik vitamina D3.

Vitamin D uključen je u regulaciji razine kalcijuma i fosfora u krvi putem apsorpcije u

gastrointestinalnom traktu te putem učinka na metabolizam kosti. U ovim procesima

uključen je takođe i paratiroidni hormon.

Osim glavnog učinka na razvoj kostiju, prevenciju rahitisa kod dece i osteoporoze kod

odraslih, vitamin D utiče takođe na ćelijski razvoj, proliferaciju i diferencijaciju

ćelija, neuromuskularnu i imunološku funkciju te smanjenje upalnih reakcija.

Vrlo bogati izvori vitamina D su masne ribe (tuna, losos) i riblje ulje. Gljive sadrže

takođe vitamin D u formi ergokalciferola ili vitamin D2 koje se potom metaboliše u

našem organizmu u aktivni oblik kalcitriol.

Iako ga ljudski organizam može proizvesti, vitamin D nije prisutan u majčinom mleku

u količini potrebnoj za razvoj deteta stoga je neophodan dodatni unos, najčešće putem

primene kapi holekalciferola.

Preporučen dnevni unos:

deca10 mikrograma ili 400 i.j.

muškarci 10 mikrograma

žene 10 mikrograma

trudnice 10 mikrograma

dojilje 10 mikrograma

Pojedini lekovi utiču na metabolizam vitamina D i na njegovu razinu u našem

organizmu, stoga u slučaju primene navedenih lekova, poželjno je savetovati se s

lekarom o dodatnoj primeni suplemenata vitamina D: kortikosteroidi, lekovi koji

smanjuju apsorpciju masti (orlistat, holestiramin), antiepileptici (fenitoin, fenobarbiton).

Uprkos čestoj potrebi za dodatnim unosom Vitamina D, neophodno je pridržavati se

preporučenih dnevnih doza budući da povećani unos može dovesti do stanja

hiperkalcemije s posledičnim štetnim učincima na organizam.

VITAMIN E

Vitamin E poznat je u nekoliko oblika, kao tokoferoli i tokotrienoli. Jedini aktivni oblik

kojeg može iskoristiti naš organizam je alfa- tokoferol. Vitamin E je jedan od najvažnijih

antioksidanasa. Takođe pokazuje antiinflamatorni učinak, pozitivano delovanje u

sprečavanju ateroskleroze i podsticanju aktivnosti imunog sistema. Bogati izvori su

razne klice, orasi, biljna ulja te zeleno lisnato povrće.

Budući da sprečava stvaranje krvnih ugrušaka, povećani unos vitamina E može dovesti

do krvarenja, stoga je poseban oprez nužan prilikom uzimanja lekova koji utiču na

koagulaciju krvi ili kod prisutne deficijencije vitamina K. Primena hemoterapije i ostalih

lekova za lečenje karcinoma, često isključuje primenu vitamina E koji u tom slučaju

umanjuje delovanje antikancerogenih lekova.

Kod istovremene primene vitamin E u kombinaciji s ostalim antioksidansima poput

vitamina C, selena i betakarotena smanjuje pozitivan rast HDL holesterola kod osoba

koje uzimaju simvastatin i niacin.

Preporučen dnevni unos:

deca4-15 mg ili 4-15 i.j

muškarci 15 mg

žene 15 mg

trudnice 15 mg

dojilje 19 mg

VITAMIN K

Vitamin K poznat je u dva oblika, K1 (filokinon) i K2 (menakinon). Zahvaljujući crevnim bakterijama naš organizam je sposoban je sintetizovati vitamin K2, te su stanja

deficijencije ovog vitamina retka pojava, iako se može javiti kod pojedinih oštećenja

gastrointestinalnog sistema ili poremećaja crevne mikroflore. Pored spomenutih

oblika, postoje i sintetski oblici K3, K4 i K5.

Vitamin K uključen je u sintezu proteina koji učestvuju u procesima koagulacije krvi te je

takođe uključen u pojedine metaboličke procese kosti i nekih tkiva. Izvori vitamina K su

zeleno lisnato povrće te voće poput kivija i avokada.

Deficijencije ovog vitamina su retka pojava iako se mogu pojaviti u slučaju oštećenja

jetre, cistične fibroze, upalne bolesti creva ili u slučaju operativnog zahvata

gastrointestinalnog trakta.

Kod primene lekova koji utiču na zgrušavanje krvi potreban je dodatan oprez pri

unosu suplemenata koji sadrže vitamin K ili pri konzumaciji hrane koja je bogata ovim

vitaminom.

Preporučen dnevni unos:

deca15-30 mikrograma

muškarci 80 mikrograma

žene 60 mikrograma

trudnice 65 mikrograma

dojilje 65 mikrograma

VAŽNOST VITAMINA U DIJALIZI

Pacijenti na dijalizi treba da unose više vitamina

Dnevne potrebe za vitaminima kod pacijenata na dijalizi

tiamin (B1) 1,5mg
riboflavin (B2) 1,2- 1,7mg
piridoksin (B6) 10 mg
Vitamin B12 2 nanograma /dan
Vitamin C 60mg/dan

Folna kiselina 1 mg/dan
Pantotenska kiselina 4-7 mg/dan
Biotin 30-100 nanograma/dan
Vitamin E potrebna količina je nepoznata
Vitamin A ne treba dodavati
Vitamin K ne treba dodavati

Zašto su potrebe vitamina kod pacijenata na dijalizi različite?

Postoje četiri razloga zašto pacijenti na dijalizi treba da unose više vitamina

1. Pacijenti sa oštećenjem bubrega moraju da paze na ishranu. Njihova ishrana je ograničena u mlečnim proizvodima , voću i povrću . Voće i povrće su bogati u B vitaminima , ali i kalijumom. Tako da ishrana mora da bude ograničena . Tipična ishrana za pacijente na HD siromašna je u B kompleks vitaminima . Takođe, mnogi pacijenti jedu loše zbog gubitka apetita ili nedostatka motivacije u pripremi za odgovarajuću dijetu .

2. Bolesti bubrega može da proizvede " uremične toksine" koji ometaju apsorpciju ili aktivnost nekih vitamina . Normalno , uremični toksini se filtriraju kroz bubrege , ali kada su bubrezi oštećeni , oni su prisutni u većoj količini od normalnih vrednosti.

3. Lekovi za druge bolesti mogu da ometaju apsorpciju i aktivnost nekih vitamina . Na primer antibebi pilule ili alkohol mogu da ometaju pravilnu apsorpciju.

4 Hemodijalizom se uklanjaju hidrosolubiln vitamini koji moraju da se nadoknađuju

Koji vitamini su važni za bubrežne pacijente, a koji vitamini su štetni ?

Vitamin A i beta karoten su važni za dobar vid .

• Za pacijente na HD bubrega, vitamin A ne dijalizira , i teži da bude prisutan u telu u većoj od normalnih vrednosti. Previše vitamina može dovesti do hipervitminoze ili toksičnosti . Pacijenti na HD ne treba da koriste suplemente sa vitaminom A. Mnogi multivitamini imaju preterano velike količine vitamina A.
  Ne postoje studije o upotrebi beta karotena kod pacijenata oštećenjem bubrega, ali neke studije su pokazale da suplementacija sa beta karotenom može da bude potencijalno štetna za osobe sa normalnom funkcijom bubrega

Vitamin E je važan u imunom odgovoru.

• antioksidans

• Takođe je uključen u zgrušavanje krvi.

• Vitamin E je još jedan vitamin koji ne dijalizuje.

• Budući da je nivo vitamina E visok kod pacijenata na HD, suplementi nisu neophodni.

Mišićni grčevi koji nastaju u toku HD moguće je lečiti lekovima poput karnitina, hinidina, oksazepama i vitaminom E u kombinaciji sa vitaminom C.

Vitamin D

Vitamin D je važan za rast kostiju

Pomaže telu da apsorbuje kalcijum i fosfor, a depozite ovih minerala reguliše paratireoidni hormon

Aktivan oblik vitamina D se sintetiše u bubrezima. Pacijenti na dijalizi imaju male količine aktiviranog vitamina D i treba ga dopuniti . Kalcijum se mora dati zajedno sa vitaminom D ili vitamin ne može da uradi svoj posao .Nivo kalcijuma mora biti pažljivo praćen . Ako se previše kalcijuma apsorbuje , lekar često zaustavlja dodatke vitamina D . Kalcijum karbonat je dobra dopuna za kalcijum i kontrolu fosfora.

Folna kiselina, vitamin B6 i B12 su veoma važni vitamini koji deluju zajedno na promociji razvoja crvenih krvnih zrnaca . Takođe, čini se da kontrolišu jedinjenje poznat kao homocistein, koji je identifikovan kao mogući faktor rizika za bolesti srca i moždanog udara . Pacijenti na dijalizi imaju povećane potrebe za folnom kiselinom i vitaminom B6.

• Potrebno je najmanje 800 mcg do 1 mg ili više folne kiseline i

10 mg ili više vitamina B6 svakodnevno.

• Vitamin B12 treba uzimati u preporučenim dnevnim količinama

Vitamin C

Mnogi ljudi veruju u uzimanje velike količine vitamina C. To može biti dobro za zdrave , ali velike doze nisu preporučene za pacijente na HD.

Većina preparata sadrži najmanje 250 mg , a neki sadrže i do 500 mg vitamina C. Ovo je prekomerna količina za pacijente sa oštećenjem bubrega.

Razlog zašto, ima veze sa jedinjenjem koje se zove oksalat. Bubrežni pacijenti već imaju visok nivo oksalata , a previše vitamina C ga povećava .

Oksalat se akumulira u krvi i ne dijalizuje . Oksalatni kristali se mogu formirati u kostima i glatkim mišićima , uključujući srce , izazivajući slabost mišića i gubitak funkcije. Artritis je još jedna potencijalna posledica oksalatne akumulacije .

HD pacijenti bi trebalo da konzumiraju preporučenu dnevnu količinu vitamina C, što je 60 mg, ali ne i više

Nizak dijetetski unos vitamina C je moguć, jer vitamin C delom metaboliše do oksalata, koji može da se akumulira u tkivima te kliničari preporučuju dozu 60-100 mg / dan, koja ne može da bude optimalna, jer se tokom jedne dijalize, može ukloniti nekoliko stotina mg vitamina C. [1,2]

1. Morena M, Cristol JP, Bosc JY et al. Convective and diffusive losses of vitamin C during haemodiafiltration session: acontributive factor to oxidative stress in haemodialysis patients.Nephrol Dial Transplant 2002; 17: 422–427

2. Bohm V, Tiroke K, Schneider S et al. Vitamin C status of patients with chronic renal failure, dialysis patients and patients after renal transplantation. Int J Vitam Nutr Res 1997; 67: 262– 266

Pojava rasprostranjenog nedostatka vitamina C kod pacijenata na HD, poziva na sve veću pažnju na ovaj klinički problem.

VAŽNOST VITAMINA C I B KOMPLEKSA U HEMODIJALIZI

• Neophodno je uzimanje većih količina vitamina B-kompleksa, bilo u vidu tableta Beviplexa i Oligovita, bilo putem namirnica. zbog brojnih lekova koje pacijenti piju,

• savetuje se da se vitamini B kompleksa daju kao injekcije na kraju dijalize, ubacivanjem preko igle u venski deo sistema.

• Neophodno je uzimanje folne kiseline u vidu tableta.

• Uzimanje vitamina C u vidu tableta se kod bolesnika na dijalizi ne preporučuje bez dogovora sa lekarom. Razlog za to su brojni problemi vezani za želudac kod uremičnih bolesnika. On se uglavnom nadoknađuje putem ishrane.

• Preporučuje se primena vitamina C kao ampuliranog leka koji se daje na kraju dijalize

DOPPS Evaluacija ( 2004 ) pokazala je smanjenje od 16% za relativni rizik smrtnosti kod pacijenata koji primaju vitamine rastvorljive u vodi. [3]

3. (Fissell, R. B., et al. International Variations in Vitamin Prescription and Association with Mortality in the Dialysis Outcomes and Practice Patterns Study (DOPPS) American Journal Kidney Disease (2004) 44: 293-299)

EBPG Uputstvo o ishrani (2007 ) preporučuje da se vitamini rastvorljivi u vodi dopunjuju svim pacijenatima na HD. [4]

4. (Fouque, D., et al. EBPG Guideline on Nutrition. Nephrology Dialysis Transplantation (2007) 22 (Suppl 2): ii45-ii87)

European Best Practice Guidelines on Haemodialysis

Guideline 4.1.1 Water soluble vitamins

• Thiamine (Vitamin B1) A daily supplement of 1.1 - 1.2 mg thiamin hydrochloride is recommended.

• Riboflavin (Vitamin B2) A daily supplement of 1.1 - 1.3 mg is recommended.

• Pyridoxine (Vitamin B6) A daily supplement of 10 mg as pyridoxine hydrochloride is recommended.

• Ascorbic Acid (Vitamin C) A daily supplement of 75 - 90 mg is recommended.

• Folic Acid (Folate, Vitamin B9) A daily supplement of 1 mg folic acid is recommended.

• Cobalamin (Vitamin B12) A daily supplement of 2.4 μg vitamin B12 is recommended.

• Niacin (Vitamin B3, Nicotinamide, Nicotinic acid, Vitamin PP) A daily supplement of 14 - 16 mg niacin is recommended.

• Biotin (Vitamin B8) A daily supplement of 30 μg biotin is recommended.

• Pantothenic acid (Vitamin B5) A daily supplement of 5 mg pantothenic acid is recommended.

Zanimljivost

Naučne studije su poslednjih godina jedna za drugom pokazale brojne koristi nara za čovekovo zdravlje. Sada već dobro znamo da je izvanredan izvor antioksidanata i da snižava vrednost holesterola u krvi, ali i da reguliše krvni pritisak, naročito kod osoba sa dijabetesom.

Preliminarna studija sada pokazuje da nar ima sposobnost da spreči i moguće brojne komplikacije osoba na dijalizi, uključujući visoku smrtnost uzrokovanu infekcijama i kardiovaskularne slučajeve, obaveštava Američko nefrološko udruženje, na 43.godišnjem skupu u Denveru, Koloradu.

Za dobre vesti zaslužni su dr Bataja Kristal i saradnici sa Haifa univerziteta u Izraelu, koji su zajedno posmatrali kako sok od nara utiče na zdravlje 101 pacijenta na dijalizi. Pacijenti su, naime, pili sok od nara ili placebo napitak, na početku svake kure, tri puta nedeljno, tokom jedne godine.

Laboratorijski testovi su pokazali, da, recimo, kod onih koji su pili sok od nara smanjivao se broj upala, a šteta od oksidativnog stresa od strane slobodnih radikala – bila je minimalna!  Uopšte, sok od nara je činio da ove osobe budu manje sklone hospitalizaciji zbog infekcija, a skorije analize su, recimo, pokazale da je ispijanje soka od nara uticalo i na poboljšanje zdravlja srca.

Autori studije zato preporučuju bubrežnim bolesnicima ispijanje umerene količine soka od nara koji sadrži bezbednu količinu kalijuma, kao vrlo korisno no, za njih je važno pomenuto ograničenje jer, naročito oni sa hroničnim oboljenjem bubrega imaju dijetna ograničenjima u smislu unošenja kalijuma.

"One Year of Pomegranate Juice Consumption Decreases Oxidative Stress, Inflammation and Incidence of Infections in Hemodialysis Patients," [TH-FC059] oral presentation November 18, 2010 in Korbel 4A of the Colorado Convention Center in Denver, CO. 

http://www.medicalnewstoday.com/articles/208627.php

Zaključak

Kod pacijenata s hroničnom renalnom insuficijencijom, a koji se leče primenom hemodijalize postoji niz teškoća s kojima se svakodnevno susreću

Potrebno je savetovati pacijente o unosu hrane i tečnosti, edukovati ih o eventualnim komplikacijama prevelikog ili premalog unosa određenih vitamina i drugih materija u organizam. Kod pacijenata postoji različita potreba za energetskim unosom. To zavisi od njihove konstitucije, stepenu uhranjenosti i patofiziologiji bolesti, tj. o stepenu bubrežne insuficijencije.

Svakako treba pratiti pacijenta, tj. njegov fizički status, status uhranjenosti, kontrolisati laboratorijsko-biohemijske parametre. Posebno je važno da pacijenti uzimaju propisanu terapiju kako bi simptomi bolest bili pod kontrolom i kako ne bi bilo neželjenih komplikacija koje mogu biti pogubne.