Piše: Mr ph. Kornelija Prole

Lajmska bolest je infektivno oboljenje. Karakteriše je sezonsko javljanje od proleća do kasne jeseni jer je njena pojava povezana sa područjima na kojima su prisutni krpelji zaraženi uzročnikom bolesti, spirohetom Borrelia burgdorferi.

Bolest je otkrivena u mestu Lajm u SAD, po kome je i dobila naziv 1975. godine. U našoj zemlji je prvi slučaj zabeležen u Beogradu 1987., a kasnije i u ostalim delovima zemlje.

Čovek se inficira ubodom zaraženog krpelja i najčešće se tog uboda i ne seća, jer je bezbolan zbog anestetskih osobina pljuvačke krpelja. Najčešće mesta uboda su kod odraslih osoba donji ekstremiteti a kod dece glava i vrat.

Bolest se obično javlja u nekoliko stadijuma, međutim svaki stadijum ne mora da se ispolji klinički, već može proći nezapaženo. Simptomi mogu biti tipični i atipični što predstavlja dodatni dijagnostički problem.

U prvom stadijumu bolesti na mestu uboda na koži odmah ili nakon nekoliko dana javlja se otok, prstenasto crvenilo koje se širi. Od drugih opštih znakova prisutni su zamor, povećana temperatura, glavobolja, bol u mišićima i zglobovima. Lokalne limfne žlezde su uvećane i bolne.

Drugi stadijum bolesti kod nelečenih osoba nastaje posle više dana pa čak do 10 meseci od uboda krpelja i ispoljava se pojavom neuroloških bolesti. Najčešća je glavobolja, zapaljenje moždanih opni ili nerava. Kasne neurološke manifestacije mogu da budu udružene i sa teškim psihičkim smetnjama, ali ovakva vrsta oboljevanja nastaje godinu i više od početka bolesti. Otok i bol u nekoliko najvećih zglobova, posebno u kolenima često se ljavlja. Pogođena kolena su najčešće više otečena nego bolna, često topla, retko crvena. Oštećenja srca javljaju se kod bolesnika najčešće mesec dana od pojave prstenastog crvenila. Može doći i do promena na limfnim žlezdama, jetri, bubrezima, očima, kao i na drugim organima.

Treći stadijum bolesti javlja se mesecima ili godinama posle uboda krpelja kod nelečenih osoba kao trajno oštećenje zdravlja, invalidnost, smanjenja radne sposbnosti.

Terapiju ne treba odlagati već treba što pre dati antibiotik na koji je borelija osetljiva, dati ga na adekvatan način, u dovoljnoj dozi i dovoljno dugo. Tako se postiže izlečenje bolesnika pogotovo u prvom i drugom stadijumu bolesti, sprečava se pojava recidiva ili razvoj novih stadijuma.

Nikako se ne preporučuje samoinicijativno uzimanje bilo kojih lekova pa ni antibiotika.