Piše: mr ph. Violeta Sloboda
Osnovna uloga imunog sistema ljudskog organizma je da odbrani telo od svega što je strano i potencijalno štetno, bilo da je poreklom iz unutrašnje ili spoljne sredine. Na taj način se kod zdravih osoba stvara imunost, otpornost ka ovim činiocima. Alergija je nasledna sklonost, predstavlja promenjeno, preosetljivo stanje imunog sistema pojedinih osoba na materije iz našeg okruženja. Reč alergija je grčkog porekla i nastala je spajanjem reči allos = promenjen i ergon = reakcija. Sklonost ka alergiji je nasledna kod oko 30 % populacije, a ispoljava se kod oko 20 % ljudi.
Broj obolelih je u stalnom porastu u svetu i kod nas. Ukoliko jedan od roditelja ima alergiju, rizik da će i njegovo dete imati alergiju je između 20% i 40%. Ukoliko oba roditelja imaju alergiju, rizik je oko 40-60%, a ukoliko oboje imaju istu vrstu alergije (npr. ekcem), onda je rizik za dete da će imati istu alergijsku bolest čak 80%. Jedan od znakova alergije je postojanje dečjeg ekcema koji se javlja još u dobu odojčeta, obično na obrazima.
Materije koje izazivaju alergije nazivaju se alergenima i podeljene su u nekoliko velikih grupa u odnosu na način na koji naš organizam dolazi u dodir sa njima:
Kada organizam preosetljive osobe dođe u kontakt sa alergenom u roku od nekoliko minuta, sati ili dana ,ispoljiće se simptomi alergije. U slučaju respiratorne alergije na polene, zrnca polena dospevaju do kože, sluznice oka, nosa, pluća i izazivaju sledeće simptome:
Svi navedeni simptomi mogu biti ispoljeni u blagom obliku kada ne remete radnu sposobnost, ali i u težim oblicima, pa i dramatičnim kada ugrožavaju život (u slučaju gušenja, anafilaktičkog šoka isl.). U slučaju alergije na polene dijagnozu postavlja lekar na osnovu podataka koje daje pacijent o svojim tegobama, kao i na osnovu testova na koži ili iz krvi iz kojih se vidi da li pacijent ima antitela na određenu vrstu alergena polena. Ovi testovi se rade skoro u svakoj bolnici.
Ukoliko se simptomi alergije ne leče od samog početka imaju sklonost da se tokom godina pojačavaju i javljaju alergije i na druge, nove alergene. Poznato je da pacijenti alergični na polene, često postanu alergični i na kućnu prašinu i obratno. Na našem području više od 50% pacijenata je alergično istovremeno na 2 i više alergena. Danas postoji veliki broj antialergijskih lekova i to u lokalnim ili sistemskim oblicima koji su prilagođeni lečenju navedenih tegoba.
Upotreba ovih lekova zahteva temeljan i stručan pristup, te svi pacijenti, naročito kada imaju blaže tegobe u kraćem vremenskom periodu, mogu potražiti savet od svog farmaceuta. Konsultacije se mogu obaviti i elektronski preko web prezentacije Apoteke «Subotica» na adresi www.apotekasubotioca.co.yu. U rubrici „Pitajte Vašeg farmaceuta“ Apoteka Vam nudi mogućnost da se konsultujete sa farmaceutima i putem interneta. Na svako Vaše pitanje, savet ili sugestiju vezanu za unapređenje rada Apoteke Subotica sigurno ćemo odgovoriti.
Alergične osobe posle kontakta sa alergenima, reaguju stvaranjem belančevina u svojoj krvi koje služe odbrani organizma i koje se nazivaju IgE antitelima. Kod zdravih osoba, IgE antitela se nalaze u krvi u minimalnim količinama, dok je njihova količina u krvi alergičara povećana. Ova antitela imaju sposobnost da se vezuju za razne ćelije u organizmu iz kojih, pri ponovnom kontaktu sa alergenom, oslobađaju aktivne materije koje dovode do simptoma alergije. Zavisno od mesta vezivanja, javiće se i reakcija. Ako je u plućima doći će do gušenja, ako je u koži nastaće otok i crvenilo, u crevnom traktu to su grčevi i proliv ili povraćanje. Većina osoba sa alergijom reaguje većim brojem organa, ali uvek predominira jedan.
Udruženost astme i alergije u dečijem uzrastu može se objasniti novim otkrićem da se ove bolesti nasleđuju vezano, preko zajedničkih gena na petom hromozomu. Zanimljivo je zapažanje da se sa povećanjem broja dece smanjuje rizik od obolevanja od astme. Naime, asmatičari su najčešće jedinci, ili imaju samo jednog brata ili sestru.
Česta greška kod roditelja je alergično dete izlože alergenu da „vide dali je alergija prošla“. Neke vrste alergijskih reakcija (na lekove, ubode insekata i na hranu), mogu posle nekoliko godina i nestati, ali za većinu alergena koji su od značaja za asmatičare (posebno kućna grinja), može se reći da će alergija trajati decenijama. Ne postoji „navikavanje na alergen“. Samo izbegavanje alergena i redovno lečenje može smanjiti alergiju.
Švedski lekari su istakli da roditelji koji puše nose ogroman rizik od nastajanja alergije i astme kod dece. Deca, čije su majke pušile u toku trudnoće, rađaju se sa manjom telesnom težinom, imaju nekoliko puta češće infekcije disajnih organa i crevnog trakta, i oko dva puta češće obolevaju od alergijskih oboljenja i astme.
Za kožne manifestacije alergije mogu se primenjivati kortikosteroidne kreme, kod tegoba vezanih za oči kapi sa anti-inflatornim dejstvom, kod tegoba vezanih za respiratorne organe intranazalni kortikosteroidni sprejevi. Od sistemskih lekova se daju antihistaminici novije generacije (loratadin), lekovi za širenje disajnih puteva u obliku spreja za inhlaciju, tableta ili injekcija (bronhodilatatori). Antihistaminici se uzimaju preventivno pre očekivane nepovoljne koncentracije polena u vazduhu. Najnoviji vid terapije kod alergije na polene je imunoterapija sa odgovarajućim rastućim dozama alergena koji se daju u vidu potkožnih injekcija ili u novije vreme u vidu kapi koje se stavljaju pod jezik. Zbog mogućih sekundarnih alergija, imuno terapija desenzitivacije se koristi isključivo kao poslednje rešenje kod pacijenata čiji su simptomi izrazito jaki i ne odgovaraju na standardnu sezonsku terapiju. Od alergija najčešće obolevaju deca i mladi, ali se mogu pojaviti u bilo kom periodu života.
Prevencija alergijskih oboljenja počinje još od prvih dana života uklanjanjem alergena iz okoline, kao što su perjana posteljina ili domaće životinje, zatim održavanje dobre higijene stana, što smanjuje količinu prašine. Alergije na polene je veoma teško izbeći, osim ako pacijent ima mogućnosti da u periodu cvetanja ode u drugu sredinu. Koncentracija polena u vazduhu je najmanja rano izjutra, kada ne duva vetar ili posle kiše.
U našoj sredini tokom poslednjih desetak godina sve veći problem predstavljaju alergije na polene, a naročito na polene korova. Od svih pacijenata koji su alergični na polene korova više od 80% je alergično i na polen parložne trave (Ambrozija). Zbog svoje rasprostranjenosti i jakih alergogenih svojstava ona će i u buduće biti uzrok narušavanja zdravlja kod sve većeg broja stanovnika.
Lečenje posledica alergija podrazumeva redovne kontakte sa lekarem. Kod blažih tegoba u kraćem vremenskom periodu, savet Vam može pružiti i farmaceut. Odgovore na neka pitanja možete dobiti i web prezentacije Apoteke Subotica u odeljku “Pitajte našeg farmaceuta”.
