Piše: ing. ph Jovanović Vinka

To je hronična inflamatorna bolest disajnih puteva koja se javlja u svim životnim dobima. Astma je jedna od potencijalno fatalnih bolesti za koju ne bi trebalo da pacijent samostalno, nekontrolisano nabavlja i primenjuje lekove.
Varijabilan tok bolesti (od stabilnog stanja do teških pogoršanja kada se bolesnik hospitalizuje) iziskuje temeljnu edukaciju bolesnika i članova porodice. Plan lečenja treba da sadrži pisane instrukcije za doziranje lekova i način primene aerosola.
Zdravstveni tim (lekar, farmaceut, medicinski tehničari) dužni su strpljivo demonstrirati korak po korak upotrebu doziranog aerosola.
Osim praktične demonstracije koriste se ilustrovana uputstva, brošure, internet,…
Posle dvonedeljne primene aerosola treba proveriti i korigovati eventualne greške ako bolesnik ne postupa na sledeći način:

• Dobro promućkati inhalator (pumpicu) pa zatim skinuti poklopac.
• Izdahnuti vazduh „do kraja“ pre udisanja leka.
• Staviti usnik u usne i jednim pritiskom dozirati jedan udah. Inhalirati (udisati) sporo šireći grudni koš. Zadržati dah. Dok se ne ustali tehnika sporog udaha iz usta u pluća korisno je blago i kratko prstima pritisnuti nos.
• Zadržati dah brojeći do 10. Polako izdahnuti vazduh iz pluća.
• Sačekati 3-5 minuta do sledeće inhalacije ako je lekar preporučio više od jednog udaha.

Poslednjih godina za kućnu primenu savremena medicina preporučuje komore valjkastog ili kruškolikog oblika različite zapremine. Neophodni su da bi se sprečila lokalna neželjena dejstva (promuklost i kandidijaza usne duplje) inhalacione terapije kortikosteroidima srednjih i visokih doza.
Astma je još uvek neizlečiva bolest i prati obolelog tokom kraćeg ili dužeg perioda njegovog života. Uz odgovarajuću terapiju oboleli može voditi produktivan i fizički aktivan život.

Razlikujemo 4 stepena težine astme:

• povremena astma
• trajna lakog stepena
• trajna srednjeg stepena
• trajna astma teškog stepena.

Oboljenje karakteriše otežan protok vazduha usled otoka sluznice, nakupljanja sluzi i grčenja glatkih mišića. Napadi se javljaju noću ili u ranim jutarnjim časovima.
Astmu treba lečiti kontinuiranom terapijom, a ne periodično – u toku „gušenja“. Efikasno i trenutno dejstvo aerosola pacijent odmah oseti i to ga dovodi u zabludu da van perioda „gušenja“ ne treba uzimati terapiju.
Inhalacioni put primene lekova zasniva se na logičnoj osnovi neposrednog kontakta leka sa velikom površinom traheobronhijalnog stabla i alveola. Prednosti ovog načina lečenja je što se efekat postiže nižim dozama lekova, deluju brzo (nakon 5-6 minuta), a zbog niske koncentracije leka u plazmi sistemske pojave i neželjena dejstva su ređa.
Inhalacije se mogu vršiti putem aerosola. Pored njih u prometu su inhalatori koji sadrže lekove u obliku suvog praha: turbuhaleri, rotahaleri, diskhaleri i dr.
Važno je znati da se tokom primene turbuhaler mora držati uspravno i udahnuti snažno i duboko. Poželjno je da se prva primena leka obavi u prisustvu lekara, a u dečijem uzrastu u prisustvu pulmologa. Dosadašnji statistički podaci ukazuju da se u mnogim zemljama astma nedovoljno dijagnostikuje i neadekvatno leči.

Razlozi su sledeći:

• Neprepoznavanje astme zbog varijabilnog toka bolesti.
• Nepoznavanje rizika i pozitivnih efekata od različitih terapijskih sredstava.
• Neprecizna procena težine asmatičnog napada.
• Neprepoznavanje prvih znakova pogoršanja.
• Ignorisanje pokretača i uzroka astme (npr. duvanskog dima).

U osnovi ovog oboljenja je stalno prisutna inflamacija različitog intenziteta u disajnim putevima. Bolesnika treba upozoriti da otklanjanjem bronhospazma astma nije izlečena, već treba svakodnevno koristiti anti-inflamacijske lekove.
Potrebno je izbegavati ili barem umanjiti izloženost obolelog alergenima i drugim štetnim uticajima na disajne organe.