Piše: mr. ph Babić Aleksandra
Kardiovaskularne bolesti, odnosno oboljenja srca i krvnih sudova po svojoj učestalosti te stepenu morbiditeta i mortaliteta prednjače u zemljama razvijenog sveta, kao i kod nas. Rizikofaktori za nastanak oboljenja su sledeći: hipertenzija (povišen krvni pritisak), povišene vrednosti holesterola, fizička neaktivnost, pušenje, stres, nasleđe, diabetes melitus, konzumiranje alkohola i većih količina crne kafe. Na neke od faktora rizika je nemoguće uticati (nasleđe, pol, životna dob), dok je druge moguće držati pod kontrolom adekvatnom terapijom.
Hipertenzija, krvni pritisak iznad optimalne vrednosti od 120/80 mm Hg dovodi do ireverzibilnih promena na krvnim sudovima, ubrzava proces ateroskleroze i nastanak koronarne bolesti. Postoji više grupa lekova za tretiranje povišenog krvnog pritiska i oni se mogu koristiti individualno ili kao kombinovana terapija. Bitno je naglasiti da postupak lečenja traje doživotno i ukazati na činjenicu da je svaki organizam specifičan te je važno da pacijenti ne započinju terapiju sami, niti da je samoinicijativno menjaju. Lek treba primenjivati tačno prema instrukciji, redovno kontrolisati krvni pritisak i na eventualne neželjene propratne pojave medikacije ukazati lekaru ili farmaceutu.
Regulacija dislipidemije (povišene vrednosti telesnih masnoća) postiže se promenom životnih navika kao i upotrebom lekova od kojih su po rezulatatima terapije i sigurnosti primene primat zauzeli statini. Bitno za ove lekove je da se uzimaju pred spavanje pošto je sinteza holesterola tokom noći najintenzivnija.
Diabetes melitus ili šećerna bolest dovodi do promena na krvnim sudovima i predstavlja rizik za nastanak ateroskleroze. Cilj je da se adekvatnom terapijom i promenom životnih navika nivo glukoze dovede u granice od 5.1 - 6.5 mmol/l. Ostali rizikofaktori mogu da se eliminišu korekcijom životnih navika, pa je stoga promocija zdravog načina života zadatak celog društva, a posebno zdravstvene službe.
Pušenje, uključujući i pasivno pušenje odnosno izloženost duvanskom dimu u radnoj ili životnoj sredini utiče na snažnu vazokonstrikciju, snižava nivo dobrog holesterola, oštećuje zid krvnog suda i utiče na brže stvaranje tromba. Prestanak pušenja smanjuje rizik od oboljevanja i smrti od bolesti srca i krvnih sudova za 30%.
Prekomerna telesna težina dovodi do pojave povišenog krvnog pritiska, povećanog opterećenja srca i povišenja lipida u plazmi. Dijeta je integralni deo brige o bolesniku.
Osnovne preporuke pravilne ishrane bi bile:
Fizička aktivnost dovodi do smanjenja telesne težine, smanjuje vrednost triglicerida i sklonosti ka trombozi, te je bitno ohrabriti sve bolesnike pa čak i one koji boluju od koronarnih oboljenja u pogledu redovnog vežbanja. Vrsta fizičke aktivnosti, učestalost i intenzitet vežbi zavise od stepena oboljenja.
Na tržištu se nalazi veliki broj prirodnih preparata koji mogu povoljno uticati na neke od rizikofaktora. U slučaju hiperholesterolemije kao propratna terapije mogu se koristiti: preparati jabučnog sirćeta, koenzima Q10, omega 3 masne kiseline i soja lecitin,
kod hipertenzije i oboljenja krvnih sudova: standardizovani preparati cinka, magnezijuma, omega 3 masne kiseline i preparati belog luka. Kao pomoćna lekovita sredstva u lečenju kardiovaskularnih bolesti mogu se upotrebiti i fitopreparati koji deluju kao sedativi npr. valerijana, melisa i kantarion zatim glog kao karditonik. Vrlo je bitno da se pri odabiru ovih preparata pacijent konsultuje sa lekarom i farmaceutom, da ne bi došlo do neželjenih interakcija sa preparatima konvencionalne terapije. Ginko preparate ne bi trebalo koristiti istovremeno sa antikoagulantnom terapijom (andol 100, aspirin 100). Kantarion je nepoželjno kombinovati sa antidepresivima, a valerijanu sa alkoholom i sedativima.
U cilju postizanja dugog, zdravog i kvalitetnog života Svetska zdravstvena organizacija je dala sledeće smernice:
