Piše: Mr.ph. Nataša Marjanov

Trudnoća i dojenje kao značajna, a drugačija fiziološka stanja žene zahtevaju posebnu pažnju ako se terapija u ovim periodima mora primeniti. Biljni lekovi (biljni lekoviti proizvodi, fitopreparati) se u nekim zemljama Evropske Unije izdaju na lekarski recept dok se kod nas oni uglavnom primenjuju kroz samomedikaciju. Obzirom da su neke biljne droge kontraindikovane u trudnoći i laktaciji veoma je važno informisati se o svojstvima fitopreparata pre njihove upotrebe. Osnovni problem, kada je u pitanju primena biljnih lekova je taj što za većinu njih nema podataka o primeni tokom trudnoće i dojenja, a naročito u prvom trimestru. Najčešća indikacija za primenu biljnih lekova u trudnoći je jutarnja mučnina a tokom dojenja stimulacija laktacije. Primena nekih biljnih lekova moguća je i u slučajevima: nervne napetosti, hiperpigmetacije kože, opstipacije, hemoroida te u terapiji blažih oblika urinarnih infekcija i prehlade.

Mučnina se javlja kod većine trudnica (50-90%), uglavnom u jutarnjim časovima i to najčešće tokom prvog trimestra. Kod 1-2% trudnica mučnina i povraćanje su toliko izraženi, da dovode do iscrpljenosti i dehidratacije (hyperemesis gravidarum).
Od biljnih droga, protiv mučnine u trudnoći tradicionalno se najčešće koriste rizom đumbira (Zingiberis rhizoma), list pitome nane (Menthae piperitae folium), cvast kamilice (Matricariae flos), list matičnjaka (Melissae folium) i list maline (Rubi idaei folium). Efikasnost primene potvrđena je kontrolisanim kliničkim studijama samo za rizom đumbira. Zingiberis rhizoma je poznati antiemetik, čija je efikasnost klinički dokazana i u slučaju kinetoza (bolesti putovanja) i postoperativne nauzeje (mučnine). Preporučena dnevna doza iznosi najviše 1 g osušenog rizoma dnevno (podeljena na četiri doze tj. 4 x 250mg). Ove doze se treba pridržavati, a u slučaju kontrakcija i krvarenja iz uterusa ne treba ga koristiti. Iako je u tradicionalnoj azijskoj medicini duga upotreba ovog antiemetika u trudnoći bez pojave neželjenih efekata on se primenjuje isključivo pod nadzorom lekara. Na našem tržištu još uvek ne postoje fitopreparati koji sadrže ovu biljnu drogu.

Za stimulaciju laktacije tradicionalno se koriste droge sa kumarinima i etarskim uljima: plod anisa (Anisi fructus), morača (Foeniculi fructus), kima (Carvi fructus), korijandra (Coriandri fructus), mirođije (Anethi fructus), koren bedrinca (Pimpinellae radix), herba majorana (Majoranae herba) i list matičnjaka (Melissae folium). Sastojci droga izlučuju se preko majčinog mleka i ublažavaju grčeve kod beba.
Ulje semena noćurka (Oenotherae biennis oleum), preporučuje se tokom laktacije, jer je bogato upravo onim esencijalnim masnim kiselinama koje ulaze u sastav majčinog mleka (?-linolenska i druge kiseline). Uzima se dva puta dnevno po 500 mg (ujutru i uveče). Ulje noćurka preporučuje se i trudnicama, s obzirom da esencijalne masne kiseline tokom trudnoće treba da čine 5% dnevnog unosa kalorija.

Nervoza i nesanica mogu se ublažiti upotrebom čaja od lista pitome nane (Menthae piperitae folium), cvasti kamilice (Matricariae flos) i lista matičnjaka (Melissae folium). Ukoliko je problem izražen mogu se upotrebiti kapi ili čaj odoljena (Valeriana officinalis). Potrebno je naglasiti da dejstvo valerijane ne nastupa odmah kao kod primene benzodiazepina i da je ne treba koristiti duže od tri nedelje, ukoliko problem postoji i nakon ovog perioda neophodno je menjati terapiju.
Kantarion (Hypericum perforatum), je najčešće upotrebljavani i najobimnije istraživani prirodni antidepresiv ali ne postoje podaci o njegovoj bezbednoj primeni u trudnoći. Herba povratiča (Tanaceti parthenii herba) koristi se u terapiji migrenoznih glavobolja, ali je u trudnoći i laktaciji kontraindikovana.

Upoznavanje buduće majke sa prirodom kožnih promena nastalih u toku njene trudnoće, kao i eventualnim rizicima za fetus predstavlja imperativ. Najčešće kožne promene su hiperpigmentacija(melasma), koja se javlja kod oko 70 % trudnica u prvom trimestru trudnoće i pojava strija. U terapiji melasme se najčešće koriste dermokozmetički preparati sa hidrohinonom (ovi preparati su zbog mutagenih svojstava hidrohinona zabranjeni u EU i Japanu dok se u SAD i dalje koriste), glikolnom kiselinom, retinoidima, arbutinom, aloesinom, lektinima, sojinim proteinima ili ekstraktom slatkog korena. Za spoljašnju primenu  za zaceljivanje i brže zarastanje rana mogu se koristiti preparati na bazi nevena (Calendulae flos) i arnike (Arnicae flos). Neven se može koristiti i  interno.
Laksansi koji se koriste u trudnoći su: celo seme lana (Lini semen), seme i semenjača ispangule (Plantagis ovatae semen/testa) i seme azijske bokvice (Psillii semen). Ove biljne droge je potrebno uzimati sa dosta tečnosti obzirom da predstavljaju zapreminske laksanse. U terapiji opstipacije u trudnoći ne preporučuju se: ricinusovo ulje (Ricini oleum), kora krušine (Frangulae cortex), list i plod sene (Sennae folium/fructus) i aloja (Aloe).
U terapiji hemoroida mogu se koristiti plod i ekstrakt ploda borovnice (Vaccinium myrtillus L , Ericaceae), ipak treba ih primenjivati sa oprezom. U poslednjem trimestru za ovu indikaciju mogu se koristiti preparati na bazi rizoma veprine (Rusci rhizoma) i semena divljeg kestena (Hippocastani semen).

Urinarne infekcije su česte u periodu trudnoće i  u njihovom izlečenju može pomoći plod američke brusnice (Vacinium macrocarpon). Potrebno je naglasiti da se list ove biljke ne sme koristiti jer sadrži arbutin koji deluje teratogeno. List planike (Uvae ursi folium) kontraindikovan je tokom trudnoće, laktacije i kod dece mlađe od 12 godina, jer takođe sadrži arbutin, a osim njega i hidrohinon koji u većoj dozi deluje hepatotoksično. Treća biljka dosta korištena kod ovih tegoba je peršun (Petroselini herba/radix). Njegova upotreba dozvoljena je u laktaciji dok se u trudnoći ne preporučuje (to naravno ne podrazumeva upotrebu peršuna kao začinske biljke). Na našem tržištu postoji čajna mešavina namenjena trudnicama i deci u terapiji urinarnih infekcija koja može olakšati tegobe a predstavlja bezbednu terapiju.
Biljka za koju je najnovijim istraživanjima utvrđeno da se može koristiti i kod urinarnih infekcija je purpurna ehinacea (Echinaceae purpurae herba/radix). Ona povećava odbrambenu moć organizma, deluje antiinflamatorno (protivzapaljenski) i antioksidativno. Iako je bezbednost njene primene dokazana u kontrolisanoj kliničkoj studiji na 412 trudnica, pre upotrebe preparata na bazi ehinacee treba konsultovati lekara, a u prvom trimestru u slučaju gripa ili prehlade odlučiti se pre za šipak (Cynosbati fructus) i vitamin C nego za ehinaceu.
Ekspektoransi se ne preporučuju u trudnoći. List podbela (Farfarae folium) ne sme se primenjivati interno u trudnoći i tokom laktacije, zbog hepatotoksičnog delovanja pirolizidinskih alkaloida, mnogo je bolje uzimati više tečnosti i inhalirati cvasti kamilice (Matricariae flos) i nevena (Calendulae flos).

Ne upotrebljavati etarska ulja za masažu i inhalaciju jer povećavajući prokrvljenost, mogu da dovedu do iritacije i povećaju kontraktilnost gravidnog uterusa. Herba efedre (Ephedrae herba) je kontraindikovana u trudnoći (utiče na CNS), ali se kapi za nos sa efedrinom mogu koristiti.
Sve popularniji i  na našim prostorima, gingseng tj. žen-šen, u kineskoj tradicionalnoj medicini koristi se preko 2000 godina. Kao opšti tonik, poboljšava fizičke i mentalne sposobnosti nakon izlaganja različitim vrstama stresa, ali je više namenjen radnom čoveku nego trudnici. Azijiski žen-šen (Panax schingseng) može dovesti do neonatalne androgenizacije.