Piše: Budai Valerija, farmaceutski tehničar

Dijabetes mellitus bukvalno znači “medeni dijabetes” zbog visokog nivoa šećera u krvi i mokraći ljudi koji se ne leči od ove bolesti.
Šećerna bolest se ispoljava povećanim skupljanjem glukoze u krvi (hiperglikemija ) i u mokraći (glikozurija ). Banting i best su 1922. Godine izolovali supstanciju pod imenom insulin. Insulin za terapijsku primenu je stalno usavršavan  a potom su otkriveni i drugi lekovi hipoglikemijskog dejstva.
Nastanak dijabetesa se objašnjava na sledeći način: nedostatak insulina dovodi do smanjenog iskorišćavanja glukoze i povećanja njene koncentracije u krvi (normalno do 5,5 mmol/l) da bi se olakšao ulazak glikoze u ćeliju. Ako se koncentracija glikoze u krvi poveća iznad bubrežnog praga za njeno izlučivanje, gubi se sećer mokraćom. Ako je količina šećera izlučivanja mokraćom velika nastaje poliurija,  koja dovodi do stalne preterane žeđi, jer je neophodno unositi mnogo vode u organizam da bi se što više mokrio i izlučivao suvišak šećera. Neiskorišćavanje šećera unetog hranom od strane tkiva dovodi do polifagije (preterane gladi).

Postoje dve vrste dijabetesa :

• Kod insulin zavisnog tipa (tip 1) koji je teži, specijalizovane ćelije u pankreasu potpuno prestaju da proizvode insulin. Zato ćelije ne mogu da preuzmu šećer iz krvi, pa njegov nivo u krvi raste. Ovaj tip se obično pojavi pre trideset pete godine života - obično u uzrastu između 10 i 16 godina.

Dijabetes tipa 1 razvija se brzo, a bez redovnih injekcija insulina smrtonosan je. Dijabetes tip 1 nastaje zato što ćelije imunog sistema greškom uništavaju ćelije pankreasa koji proizvodi insulin. Sklonost ovoj bolesti može da bude nasledna. Mogući, ali nedokazni uzroci uključuju infekciju koksaki i reakciju na belančevine iz kravljeg mleka.

• Insulin nezavisni tip (tip 2 ) dijabetes odraslog doba mnogo je češći. Obično nastaje postepeno i uglavnom zahvata osobe starije od četrdeset godina. Neki ljudi, koji od njega boluju ne proizvode dovoljno insulina, ali većina pati od otpornosi na insulin tj. Kad ćelije u organizmu ne reaguju na postojeći inzulin. Osobe sa povišenim krvnim pritiskom i “pojasnom gojaznošću ” (višak kilograma koji se uglavnom skuplja oko struka ) veoma su podložne ovom tipu dijabetesa.

Opšti simptomi bolesti su umor, vrtoglavica, glad, gubitak težine, obilno mokrenje, velika žeđ i na kraju koma (odnosi se na tip 1).  Kod tipa 2 nije tako drastičan ishod, ali ako se ne leči može da izazove komplikacije kao što je katarakta, neuralgija bolesti bubrega , srca i krvnih sudova.

PREVENCIJA

Gubitak viška kilograma smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2. Ako neko iz porodice boluje od njega,ili ako imate povišen krvni pritisak ili ste skloni gojenju oko struka ,važno je održavati normalnu telesnu težinu. Redovno vežbanje takođe ima veliku ulogu.

ISHRANA

Dijabetičari moraju da jedu uglavnom hranu koja se sporo vari - onu sa relativno niskim glikemičkim indeksom (zeleno povrće, soja, sočivo, sir, riba, integralni hleb, mrki pirinač). Izbegavajte jela pripremljena od belog brašna i šećera, zatim lubenicu, grožđe, banane .
Četiri- pet malih obroka omogućava organizmu da bolje reguliše šećer u krvi nego tri velika obroka. Ugljeni hidrati treba da potiču uglavnom iz mahurki, integralnih žitarica, voća i povrća. Treba uzimati više omega 3 i 6 masnih kiselina (naći ćete u plavoj ribi, koštuničavom voću i njegovim uljima)  i mononezasićenih masti - kao što je maslinovo ulje zbog očuvanja krvnih sudova.