Vitamini su heterogena grupa biološki aktivnih supstanci, koje su neophodne za pravilan metabolizam i razvoj organizma. Naziv potiče od grčkih reči vita (život) i amin (bitno). Ove organske supstance se ne sintetišu u organizmu, već je neophodno da se unose putem hrane. Izuzetak je vitamin D koji se stvara u organizmu pod uticajem UV zraka iz prekursora biljnog i životinjskog porekla.
Vitamini se klasifikuju po tome da li se rastvaraju u organskim rastvaračima (mastima ) ili vodi, pa imamo liposolubilne i hidrosolubilne vitamine. LIPOSOLUBILNI vitamini su A,D,E i K. Oni se ne izlučuju iz organizma, već se deponuju, zbog čega je potreban oprez pri doziranju, jer kolicine veće od potreba organizma mogu dovesti do hipervitaminoze i pojave toksičnosti.
Iz ove grupe vitamina, vitamin A ( retinol, akseroftol ) ima važnu ulogu u adaptaciji oka na tamu, neophodan je za rast i diferencijaciju epitelnog tkiva disajnog, urogenitalnog i probavnog sistema, odnosno za funkcionisanje imunološkog sistema.

Vitamin D čine vitamin D2 ( ergokalciferol ) i vitamin D3 ( holekalciferol ) koji se stvaraju u ljudskoj koži pod dejstvom UV zraka. On reguliše koncentracije kalcijuma i fosfata u organizmu koje su bitne za mineralizaciju kostiju i normalnu neuromisićnu aktivnost.

Vitamin E ( tokoferol ) je snazan antioksidans i smanjuje oštećenja bioloških membrana slobodnim radikalima. Učestvuje u zaštiti mišićnog, nervnog, ali i drugih tkiva.
Vitamin K ( menadion ) stimuliše biosintezu protrombina u jetri i kofaktora neophodnih za proces koagulacije krvi.
HIDROSOLUBILNI vitamini su vitamini B kompleksa i C vitamin.
Takozvani B komplekse čine vitamini B1 (aneurin), B2 (riboflavin), B5
(kalcijumpantotenat), B6 (piridoksin), B7 (nikotinamid), B8 (biotin ), B9
( folna kiselina ) i B12 (cijanokobalamin). Ovi vitamini deluju kao koenzimi u mnogim enzimskim reakcijama, te su neophodni za rad nervnog sistema i za izgradnju i obnavljanje telesnih tkiva ( kože, sluzokože, kose, noktiju … )
Osim vitamina B12,  oni se u organizmu mogu deponovati tek u malim kolicinama. Zato je za njih naročito vazno da se kontinuirano unose u organizam.
Vitamin C ( L – askorbinska kiselina ) je značajan za apsorpciju hrane
(kalcijuma, gvođdja, folne kiseline), stvaranje kolagena, sintezu i produkciju steroidnih hormona, sintezu neurotransmitera, a kao antioksidans štiti ćelije od agresivnih supstanci, tzv. slobodnih radikala i njihovog razarajućeg dejstva. Naročito je vazan za kosti, hrskavice, vezivno tkivo i zube.
Iako se ovi vitamini izlučuju iz organizma, potrebno je voditi racuna o doziranju, jer i oni mogu izazvati neželjena dejstva.
Na primer, uzimanje visokih doza vitamina C, naročito u dužem periodu, dovodi do povećanja kiselosti želudačnog sadržaja te komplikuje tegobe vezane za čir i gastritis, a kiseo urin poodstiče stvaranje oksalatnih kamenaca u bubregu.

Izvori vitamina su dobro izbalansirana i raznovrsna ishrana. Međutim, kako se u našoj ishrani često ne nalazi dovoljna količina vitamina postoji potreba da se u razgovoru sa lekarom i farmaceutom utvrdi način alternativnog unosa.
Treba naglasiti da suplementi nisu niti mogu biti zamena za zdrav način života.
Upotreba vitaminskih preparata je medicinski opravdana kod:

• nedovoljnog unosa potrerbnih vitamina kroz ishranu ( na primer, niskokalorična i neraznovrsna ishrana, anoreksija, hronični alkoholizam)
• poremećaja resorpcije vitamina iz digestivnog trakta ( zbog gastrointestinalnih i hepatobilijarnih bolesti, na primer )
• povećanih potreba ( stres, pušenje, rast, trudnoća, dojenje, urođeni metabolički poremećaji i sl.)

Ubrzani tehnološki razvoj društva i takozvani “moderan” način ishrane nameću da se danas  uglavnom jede tehnološki visoko obrađena hrana, proizvedena u staklenicima, sa veštačkim đubrivima. Ovakva hrana, kada napokon stigne do stola, uglavnom ne sadrži materije neophodne pravilnom funkcionisanju organizma. Tekovine života danas su i ishrana “na brzinu”, koja dodatno usložnjava prosec nepravilne ishrane.
Ako se pri tom uzme u obzir i da je većina vitamina neotporna na kiseonik, svetlost, promenu pH, toplotu i duže skladištenje, nedostatak vitamina u značajnom delu industrijski proizvedene hrane je logična pojava.
Nedostatak jednog obično dovodi i do nedostatka drugih vitamina što se može manifestovati gubitkom apetita, umorom i povećanom osetljivošću na infekcije.
Tada se, uz prethodnu konsultaciju sa lekarom ili farmaceutom, stvara potreba za uzimanjem suplementa.
Apoteka Subotica u ponudi svojih ogranaka, na kompletnoj teritoriji Opštine Subotica, ima široku paletu vitaminskih odnosnio multivitaminskih preparata, u obliku sirupa, tableta, dražeja i šumećih tableta ( pogodne za obolele od dijabetesa, zbog odsustva šećera ).
Multivitaminski preparati su najčešće kombinovani sa mineralima i doze su prilagođene dnevnim potrebama. Neophodno je pridržavati se uputstva za doziranje, kako se preporučena dnevna doza ne bi prekoračila. Mala deca i trudnice do trećeg meseca trudnoće vitamine ne treba da uzimaju bez prethodne konsultacije sa lekarom.
Apoteka Subotica podstiče i neguje uzjamnu komunkaciju sa korisnicima svojih usluga. Farmaceut, kao stručno lice lako dostupno pacijentima, igra veoma značajnu ulogu u prevenciji zdravlja stanovništva.
Upotreba vitamina zahteva temeljan i stručan pristup, te svi pacijenti, naročito kada imaju blaže zdravstvene tegobe u kraćem vremenskom periodu, mogu potražiti savet od svog farmaceuta.
Konsultacije se mogu obaviti i elektronski preko web prezentacije Apoteke na adresi www.apotekasubotioca.rs. U rubrici „Pitajte našeg farmaceuta“ Apoteka Vam nudi mogućnost da se konsultujete sa farmaceutima i putem interneta. Na svako Vaše pitanje, savet ili sugestiju vezanu za unapređenje rada Apoteke Subotica sigurno ćemo odgovoriti.