Život čoveka XX. veka je postao sve stresniji, jer se ubrzao tempo života. Ljudi su premoreni i žive pod povećanim stresom, a kao posledica toga, organizam se prilagođava na nove uslove. Ipak, ako stres predugo traje dolazi do razvoja mentalnih i fizičkih bolesti.
Treba ponekad stati i odmoriti. U današnje vreme kada smo sve više opterećeni različitim informacijama, loše finansijsko stanje i ne odlazak na odmor, mentalni umor i istrošenost postaju uzrok raznih bolesti.
Sedativi hemijskog porekla, sem što utiču na smirenje, dovode i do uspavljivanja, i time smanjuju koncentraciju. Obično su namenjeni za kratkotrajno lečenje stanja psihičke napetosti, uznemirenosti, nervoze, nesanice - u stanjima koja negativno utiču na ukupni kvalitet života ili se koriste za pripremu operacija i stomatoloških zahvata. To znači da ovi sedativi ne smeju postati trajno rešenje, već privremena pomoć u teškim situacijama. Ovi lekovi mogu dovesti do navike i zavisnosti. Mogu biti toksični i kontraindikovani ako pacijent ima poremećaj funkcije jetre, bubrega ili srca, ako postoji glaukom, problem sa disanjem itd. Ako se sedativi uzimaju u toku dužeg vremenskog perioda (za većinu je to više od nekoliko nedelja), organizam navikne na lek, što dovodi do stalnog povećanja doze i tolerancije, a naglim prekidanjem terapije pojavljuje se apstinencijaln sindrom. Simptomi apstinencijalne krize su: glavobolja, bol u mišićima, razdražljivost, drhtavica, bol u stomaku, aritmija, kratkotrajni gubitak pamćenja, visoka telesna temperatura, preznojavanje, zujanje u ušima, halucinacije, grčevi, preosetljivost na svetlost i dodir. Nažalost, često se zloupotrebljavaju od strane pacijenata, međutim nekad i lekari stvaraju zavisnike neracionalnim prepisivanjem sedativa. Ako želimo da prestanemo sa upotrebom sedativa, to se mora učiniti postepenim smanjivanjem doze, i obavezno pod nadzorom lekara.
Biljni sedativi blagotvorno deluju na autonomni nervni sistem, smirujući nerve i opuštajući glatke mišiće organa. Dokazano je da ovi preaparati nemaju toksično delovanje, ne stvaraju osećaj mamurluka. Vrlo su efikasni u fazi relaksacije i sna ali ne smanjuju mentalnu budnost, reakcije i fine pokrete.
Valerijana je najpopularnija biljka za umirenje. Ima karakterističan miris koji privlači mačke, zato je i poznata pod nazivom mačji koren. Aktivni sastojci nastaju u samom procesu sušenja. Deluje opuštajući na živce i mišiće. Koristi se kao sedativ u tretmanu hronične nesanice, živčane napetosti, anksioznosti, grčeva, glavobolje, stresa, hipertenzije, histerije, epilepsije, menstrualnih i reumatskih bolova. Smanjuje razdražljivost, uznemirenost, otklanja strah i nervozu srca. U zadnje vreme je počelo korišćenje i u pedijatriji kod hiperaktivnosti dece kao i kod teškoća pri učenju. Kod valerijane ne postoji predoziranje, eventualno delovanje se produžuje sa povećanjem doze.
Aktivne supstance valerijane su valepotrijati, valerenska kiselina, valeranon, valerenal, alkaliodi i aminokiseline.
Terapijsko delovanje je dokazano na više od 30 kliničkih studija, koje su obuhvatile oko 5000 pacijenta.
Preporučuje se uzimanje 2-3g biljne droge 3 puta na dan. Ili 2-3 puta dnevno 200mg suvog ekstrakta valerijane.
Efekti nastupaju tek nakon 2-4 nedelje, ali nije delotvoran kod akutne nesanice.
U trudnoći i doljenje ne treba ih uzimati, jer bezbednost nije potvrđena.
Ne treba ih uzimati 2-3 sati pre upravljanja vozilom ili mašinom.
Ne preporučuje se istovremeno konzumiranje alkohola i drugih sedativa.
Kao neželjeni efekat, moguć je poremećaj GIT-a.
U kombinaciji sa valerijanom se koriste i sledeće biljke:
Tekst pripremila:
Mr ph. Gabrijela Beren
